Од нуклеарне катастрофе 26. априла 1986. године, када је експлодирао четврти реактор електране у близини Припјата, људи су напустили ово подручје.
Природа је, међутим, преузела примат. Данас на око 4.200 квадратних километара живе бројне дивље врсте, али се посебно издвајају сиви вукови, чија је бројност и до седам пута већа него у другим резерватима у региону.
Ево како је обликован овај генетски профил
Тим истраживача предвођен еволутивним биолозима са Универзитета Принстон анализирао је узорке крви вукова из зоне искључења, али и из мање контаминираних подручја у Белорусији и из Националног парка Јелоустоун у Сједињеним Америчким Државама.
Резултати су показали значајне разлике - идентификовано је више од 3.000 гена који се другачије понашају код чернобиљских вукова.
Фото: Depositphotos/jimdelillo
Посебно је занимљиво да су 23 гена повезана са развојем рака активнија код ових вукова, а исти ти гени код људи су повезани са бољим стопама преживљавања одређених тумора. Научници верују да је дуготрајна изложеност ниским дозама зрачења током више генерација обликовала овај јединствени генетски профил.
Прочитајте још
Ипак, кључна питања остају без јасног одговора: да ли ови вукови ређе оболевају од рака или га једноставно боље подносе? Могуће је да је у питању комбинација оба фактора.
Фото: Konrad Zelazowski/Alamy/Profimedia
Ова открића могла би имати шири значај - не само за разумевање живота у екстремним условима, већ и за будућа истраживања рака код људи.
БОНУС ВИДЕО:
