ОМРСИЛИ СТЕ СЕ? Љуба "Случајна и свесна ГРЕШКА није исто..."

Велики пост је у току и многим верницима се, упркос труду, деси да поједу комадић мрсне хране - случајно или, пак, зато што у неком тренутку не могу да одоле. Да ли то значи да би требало да сасвим прекину пост или не?

У пракси, Српска православна црква јасно прави разлику између ненамерног и свесног кршења поста.

Ако сте прекршили пост из незнања - на пример, нисте знали састав хране или сте превидели неки састојак - верник једноставно наставља пост већ од следећег оброка. Без панике, без одустајања и без осећаја да је све изгубљено.

Свештеници наглашавају да је далеко важније стање духа него сама форма поста. Подсећају да пост није дијета, већ начин да човек ради на себи - да буде смиренији, стрпљивији и ближи Богу. Управо зато, једна омашка неће поништити сав труд.

У том духу говори и отац Љуба Ранковић, који верницима саветује:

- Ако погрешите у посту, немојте очајавати - устаните и наставите. Није поента да не паднете, него да научите да устанете.

С друге стране, ако постите и свесно сте се омрсили, Црква упућује на покајање и, по потреби, разговор са духовником и исповест. И тада, међутим, порука није казна, већ повратак, односно наставак пута уз већу пажњу и свесност. Наши стари су, кад би се свесно омрсили, изговарали сликовиту реченицу: "Једем дрво", како би храну стављали у други план, не дозвољавајући себи да се препусте уживању у мрсном залогају током поста. Кад би им се тако нешто десило, одлазили су на разговор са духовником како би утврдили шта их је удаљило од посне хране и због чега нису одолели мрсним намирницама.

Важно је, саветују свештеници, и не упасти у другу крајност, а то је претерана грижа савести. Циљ поста није да човек себе сломи, већ да се изгради. Због тога свештеници често подсећају да Бог гледа на намеру и труд, а не на случајну грешку. Пост није увек савршен низ дана без грешке, већ пут на којем се, упркос грешкама, иде напред.

(Блиц жена)