КАЖУ СРАМ МЕ БИЛО ШТО ПЕВАМ Дарко наступио после смрти брата

Између осталог, Дарко је признао да прихвата то да га појединци осуђују јер се вратио послу.

- Не знам шта бих ти рекао... Прихватио сам то, једноставно...

- Живот иде даље, а нажалост понекад живот није фер, али мој посао је да певам и морао сам да наставим да певам. Притом, знам да први он не би желео да прекинем да певам. Нешто сам скоро прочитао, да су људи почели увелико да коментаришу нешто, као, "срам те било, није прошло ни 40 дана, већ идеш да певаш...". Само сам у себи помислио, па чекајте, људи, имате ли ви мало респекта и да напишете тако нешто? Ипак ја морам да издржавам и три породице - рекао је Дарко за Телеграф.рс.

BloombergAdria.com

- Без обзира на све, ово је посао као што је и сваки други посао, и само бих ову поруку послао и људима који пишу те глупе коментаре. Да им кажем, не бих пожелео никоме да доживи ово што сам ја доживео. Само ја знам колики је бол у моме срцу и колико ми је тешко. Да мало мање гледају шта ја радим, да гледају свој живот, и да им пожелим срећу и здравље пре свега, то је најбитније. И да никад у животу не доживе ово што сам ја доживео - казао је Дарко којег је то видно погодило.

- И они имају посао, свако коме се деси нека трагедија иде да ради, сви остали људи на овом свету имају посао и морају да раде, па тако и ја морам да радим свој посао. Због себе првенствено, због њега, због моје породице - закључио је Дарко Лазић, који је додао и да, кад би то могло да му врати брата у живот, никада више не би запевао.

BloombergAdria.com

На питање како су они, као и Даркова мајка Бранка, Лазић је признао:

- Ја сам морао да будем јак, јер сам ја остао сам са њима. Када виде мене да паднем, онда и они још више падну у депресију и тугу. Максимално се трудим да и њих охрабрим и ојачам, ту сам да подигнем ту кулу која је срушена. Колико толико да покушам да заменим његово место и да попуним ту празнину, јер ипак сам ја остао као, ајде да кажем, глава породице. Морам да се бринем о тој деци, о мајци, снајки... Он није био сам. Имао је и има мене, ја ћу бити ту за њега, а он је уз мене и даје ми снагу.

Каже, Драганове ћеркице знају да тате више нема.

- Оне су још мале, али знају да нема тате више. Деца још увек не схватају колико је то страшно, али ја сам ту за њих, 24 сата, тако да... Не раздвајам их од своје деце - истакао је Лазић

(Телеграф)