Југа га мрзи, он волео Андрића: Немац из партизанских хитова

Постоје глумци који освоје публику једном улогом и живе од ње деценијама. Петер Карстен је био нешто другачији — освајао је публику истом улогом, у различитим филмовима, годинама, а она га је за узврат и волела и мрзела, зависно од тога колико је убедљиво изгледао у униформи. А изгледао је убедљиво увек.

Немац који је у партизанским филмовима играо Немце, који је у Југославију дошао послом, а остао животом, који је Андрића читао на немачком и сањао да направи серију по "На Дрини ћуприја" — то је, укратко, Петер Карстен. Мада укратко није право место за ову причу.

BloombergAdria.com

Рођен као Гинтер Рамзенталер у Баварској, прославио се као Петер Карстен у Југославији

Глумац је рођен 30. априла 1928. у Вајсенбургу у Баварској, под именом Гинтер Рамзенталер. Глуму је студирао паралелно са драматургијом, што ће му касније дати могућност да ради и иза камере. Глумачку каријеру почео је у позоришту у Хановеру, одакле је постепено градио пут према филмским сетовима широм Европе.

BloombergAdria.com

Псеудоним Петер Карстен пратио га је кроз целу каријеру, али право име – Рамзенталер – остало је на документима. Супруга Љиљана, Југословенка, носила је оба презимена до краја.

Истра га је освојила већ при првом доласку

На југословенске просторе први пут је стигао током педесетих, на снимање филма "Гријех" чешког редитеља Франтишека Чапа. Тада се, како је сам рекао, већ на први поглед заљубио у Истру, где је потом годинама имао свој дом. Убрзо је уследио и "Велики плави пут" с Ивом Монтаном у главној улози.

BloombergAdria.com

У интервјуу објављеном у магазину "Свијет" 1983. године, који је сачувао "Југопапир", Карстен је описао тај период: радио је широм Европе и у Америци, али га је посао стално враћао назад. Како је добијао све више улога, на крају се преселио у Југославију 1970. године - и ту и остао.

Више од 120 филмова, али једна улога се понављала

Карстен је у Југославији добијао посао управо зато што је био странац правог изгледа. Играо је Немца из Вршца у "Моменту", немачког генерала у "Партизанској ескадрили", Швабу у "Дуду" – титула "дежурног Немца" пратила га је кроз читаву каријеру на овим просторима. Није му сметала, али је тражио и налазио улоге ван тог калупа.

Мајор Мејер из ТВ серије "Облаци су црвени" био му је посебно драг лик – антинациста који се сукобљава са СС-ом, хуман човек и сложен карактер, далеко од уобичајеног негативца којег је играо по инерцији жанра.

BloombergAdria.com

Најпознатија остварења снимљена у Југославији су "Повратак отписаних", "Партизанска ескадрила", "Девојачки мост", "Врхови Зеленгоре", "Вариола вера" и "Партизани". Често је сарађивао с Велимиром Батом Живојиновићем, Бекимом Фехмијуом и Љубишом Самарџићем. На међународној сцени радио је с Роми Шнајдер, Аном Мањани и Алидом Вали.

Зашто је остао: Филмски језик који се разуме свуда

На питање зашто је одабрао Југославију уместо Запада, Карстен је у интервјуу из 1983. дао јасан одговор: био је задовољан сарадњом с југословенским филмашима.

- Ми филмски радници говоримо један исти језик. Једино што овде морамо на филму да штедимо више него другде - рекао је тада.

О југословенским глумцима говорио је с искреним уважавањем – сматрао их је светском класом и жалио што нису имали веће прилике на међународној сцени.

Није остао само због посла. У Југославији је пратио културни живот колико му је познавање језика дозвољавало, а у уметничком смислу, како је сам рекао, пронашао је оно што је тражио.

Андрић и роман који је читао десетак пута

Мало је познато да је Карстен, поред глуме, студирао и драматургију и писао сценарије. У серији "Облаци су црвени" појавио се и као аутор дијалога, а у припреми је имао сценарио о љубавној причи између Немца и Југословенке, инспирисаној стварним догађајем из 1962. године.

BloombergAdria.com

Књижевност му је била једина препрека – језичка баријера га је ограничавала на преводе. Роман "На Дрини ћуприја" Ивe Андрића прочитао је десетак пута на немачком и годинама је пријатељима говорио да је та књига као створена за телевизијску серију. Пројекат никада није реализован.

Смрт у Словенији, далеко од Баварске

У Југославији је пронашао и љубав – своју будућу супругу Љиљану. Радио је вредан до краја деведесетих, а његов последњи филм био је "Кад мртви запевају" редитеља Крста Папића.

Петер Карстен преминуо је 20. априла 2012. у 84. години, у Луцији код Порторожа, у Словенији. Вест о смрти саопштила је његова супруга Љиљана словеначким медијима.

Човек који је долазио да сними филм остао је четири деценије. Истра, југословенске филмаџије и Андрићев роман на немачком - то су биле координате једног живота који се тешко своди на једну реченицу. Карстен није ни покушавао да их смањи.

(Блиц)