Радња филма "До коске" смештена је у 1996. годину и Београд који, разорен корупцијом, криминалом и непремостивом разликом између богатих и сиромашних, постаје поприште крвавог обрачуна локалних криминалаца. У хваљеном остварењу Слободана Скерлића бриљирали су Никола Ђуричко, Небојша Глоговац, Никола Којо, као и Бојана Маљевић, која се присетила једног емотивног тренутка са снимања.
Био је то један од најгледанијих домаћих филмова деведесетих година. Управо том деценијом се и бави – временом које је карактерисао скоро потпуни изостанак морала, када су добро живели само они који су се, на крупан или ситан начин, бавили криминалом. Никола Ђуричко, Лазар Ристовски, Борис Миливојевић, Никола Којо и многи други играли су у драмском трилеру "До коске", а главна протагонисткиња Бојана Маљевић на друштвеној мрежи "Икс" је евоцирала успомене на тренуке који су претходили снимању сцене са Небојшом Глоговцем.
Фото: АТА имагес/Антонио Ахел
Од тога је прошло већ три деценије, подсећа популарна глумица.
"Баш ових дана, пре тачно 30 година, дакле 1996, снимали смо 'До коске'. То је први пут да сам се прихватила продукције, али то је прича за други тренутак. Јуче ми је неко послао ову слику, и мислим о овом снимајућем дану, који не памтим само по Глогијевим вожњама. Током снимања дуго смо седели у колима, чекајући да дође ред на нас, док Борис Миливојевић горе на тераси увежбава скок.
Прочитајте још
- Размишљам о ономе што треба да снимимо...
- О чему тачно?
- Је*оте, Бојка, како о чему?!
- Управо снимамо сцену, имаш тону реплика, имаш вожњу колима, после имамо оно кад укочиш, па Којо у гепеку, дуг је дан...
- Ма је*еш то, то смо већ снимили.
Окрене се ка мени као да увежбава покрет кад треба нагло да ме ухвати за браду. Тргнем се. Помази ме. Све из лика Симкета. Тих дана уопште није излазио из лика.
- Који ти је ђаво?
- Размишљам, Бојка, бре... о нашој најважнијој сцени...
Не каже 'силовање'. Само остави реченицу да виси у ваздуху.
- Добро, не тебе, него Маје. Прво Борис, добро - Вук, па онда ја. Добро, не ја, него Симке. Реци искрено, хоће те то болети?
- Физички?
Гледамо се као да смо једно друго изненадили.
- Па је*ига, кад снимаш тучу, све је кореографија. Тачно знаш где иде рука, где иде пад. Ово… Ми то нисмо учили код Гађанског, је ли тако?
Смејемо се, мало је и непријатно. Тишина.
- Реци ми, знаш ли ти неку жену којој се то стварно десило?
- Знам.
- И шта, како је причала о томе?
- Па... Није баш причала.
Горе неко викне Борису да стане још пола метра ниже.
- Публика то гледа минут. А за лик то траје цео живот.
Фото: А. Станковић
- Срећом ће моју Мају рокнути брзо.
Дотрчава Раша Андрић, упозорава да се видимо одозго у кадру и да не ке*амо приватно. Глоги погледа опет према Борису који је спреман за скакање, па ми тише каже:
- Размишљам како да уђем у ту нашу сцену… И да не заборавим да си ту ти, а не само лик.
Скерла виче: 'Купљено!'. Рез. Сузе у паузи. Тина Шубиц негодује јер сам размазала шминку и нежно пита што плачем. Глоги се завитлава и каже да је он тај ментол који ми је упао у око. Пољуби ме у главу. Настављамо у тишини да једемо ручак, који се тада ни у мање озбиљним екипама није служио у пластичној амбалажи."
(Жена)
БОНУС ВИДЕО:
