"Опасност је!": Зашто никада не смете рећи "Ја постим!"?

У току Петровданског поста, времена када се верници посвећују тишини, молитви и унутрашњем преиспитивању, многи заборављају на оно најважније – смисао самог поста. Није реч само о уздржавању од хране, већ о дубокој, личној борби са собом, са сопственим мислима и слабостима. Управо зато, и најједноставније реченице могу имати већу тежину него што мислимо.

Архимандрит Василије Костић упозорава да наизглед безазлена изјава „ја постим“ може постати препрека на духовном путу и разлог због којег се губи благослов поста.

Често људи током поста наглашавају да посте – у разговору, када их неко понуди мрсном храном или када говоре о свакодневним темама. Иако ова реченица делује потпуно обична, архимандрит Василије истиче да управо у њој лежи опасност.

„И светитељи кажу: никад немој рећи: ‘Ја постим.’ Ако кажеш то и тако, промашио си, изгубио си благослов поста. Каже се: време је поста, а подразумева се да постим. Видите разлику – велика је разлика, јер кад ставиш ‘ја’ на почетку, готово је све, а суштина поста јесте борба са тим ‘ја’, борба са тим егоизмом.“

Управо у тој тишини и скромности крије се права вредност поста – у делима која се не истичу и вери која се не намеће.

Пут покајања и повратка себи

Архимандрит Василије подсећа да је пост нераскидиво повезан са покајањем и суочавањем са сопственим грешкама.

„Адам је изгнан из Раја када је погрешио. Грех значи промашај, губитак заједнице са Богом. Сваки грех, мали или велики, јесте удаљавање од Бога.“

Слика Адама, како стоји пред вратима раја, заправо је слика сваког човека – бића које је осетило слабост, хладноћу и удаљеност, али којем је увек остављен пут повратка. Тај пут води кроз покајање, исповест и искрену молитву.

Када се човек покаје и изговори своје грехе, враћа се у заједницу – са Богом, са собом и са другима. Зато је пост много више од уздржавања – он је повратак, путовање ка унутрашњем миру и радости.

„Сваки грех јесте удаљавање од Бога, а свако покајање и свака молитва јесте враћање у наручје његово. То је пост – и пост као радост“, закључује архимандрит Василије.

(Стил)