Дан Д у Кијеву: Зеленски креће у акцију бити или не бити

Његов апел добио је додатну тежину након што је Москва за мање од недељу дана двапут засула Кијев пројектилима.

Самит у Анкари Зеленски намерава да искористи и за састанак са америчким председником Доналдом Трампом. Жели да га увери да руски "брутални" напади нису показатељ снаге, него слабости те да је дошло време за снажнији међународни притисак на Владимира Путина како би пристао на преговоре о, како каже, "достојанственом миру".

Најновији руски напади долазе у тренутку када је Украјина последњих недеља знатно интензивирала сопствене ударе беспилотним летелицама дубоко на руској територији. Мете су рафинерије нафте, војна постројења и енергетска инфраструктура, а последице су све израженије несташице горива и прекиди снабдевања електричном енергијом.

Уочи почетка самита Зеленски је изразио наду да ће састанак у Турској бити продуктиван. Генерални секретар НАТО-а Марк Руте позвао је државе чланице да "преузму свој део одговорности" и осигурају Украјини све што јој је потребно "за одбрану њеног суверенитета". Притом је нагласио да Кијев "мења динамику на фронту", мислећи пре свега на успешно успоравање руског напредовања на истоку земље, али и на све ефикасније нападе украјинских дронова на циљеве дубоко у Русији.

Како истичу западни аналитичари, последњих се недеља све чешће говори о "прозору могућности" за Украјину. Ипак, док се рат беспилотним летелицама интензивира, руски балистички пројектили представљају све озбиљнији проблем за украјинску одбрану. Украјинско ратно ваздухопловство свакодневно објављује податке о броју пројектила и дронова које Русија лансира, као и колико их је успело да пресретне. Подаци од понедељка показали су да је готово сваки руски дрон био оборен, али када је реч о балистичким пројектилима, ситуација је била знатно лошија.

Украјина током тог напада није успела да пресретне ниједан балистички пројектил. Разлог је једноставан: такви пројектили лете брзинама од неколико хиљада километара на сат, а Украјина нема довољно америчких система Патриот ни пресретачких пројектила којима би могла да их заустави.

- Потпуно је апсурдно да производња ни данас није повећана до нивоа који је потребан како би се људи заштитили од балистичког терора - рекао је Зеленски у понедељак у видео-поруци. Већ месецима позива европске савезнике да Украјини уступе део својих залиха пројектила Патриот, истичући да оружје које стоји у складиштима никоме не користи док у Украјини свакодневно гину цивили.

- Русија своју стратегију заснива на балистичком оружју, а они који желе мир морају да улажу у заштиту од балистичких напада - поручио је Зеленски уочи састанака у Анкари. Проблем је, међутим, што су системи Патриот у целом свету изузетно тражени, а нико са сигурношћу не може да каже колико би их било довољно ако Русија додатно појача ракетне нападе. Због тога Зеленски све чешће говори и о развоју украјинског система противваздушне одбране који би, уз помоћ НАТО-а, могао да представља домаћу алтернативу Патриоту.

Истовремено, руски напади сугеришу да украјински удари дубоко на руској територији све више погађају и сам Кремљ. Москва сада оптужује Кијев за "тероризам" због напада дроновима на руске рафинерије. Зеленски такве оптужбе назива "кампањом утицаја" којом Кремљ покушава да обликује међународну перцепцију рата, а управо о томе намерава да разговара и са савезницима у НАТО-у.

Циљ украјинске стратегије јесте да натера Путина на озбиљне мировне преговоре под условима које би Кијев могао да прихвати. То, наглашава Зеленски, не укључује предају целог Донбаса, на чему Москва и даље инсистира.

Последњих месеци Украјина је извела неколико посебно симболичних напада. Санкт Петербург био је мета дронова непосредно пре одржавања Путиновог великог међународног економског форума, а потом су уследили напади и на Москву, чији су снимци експлозија обишли свет. Најновији удар потврђен је на рафинерији нафте у Омску, готово 2.500 километара од украјинске границе. То значи да је беспилотна летелица сатима летела кроз руски ваздушни простор, што показује колико су руски системи противваздушне одбране заправо оптерећени.

Украјинска стратегија притиска обухвата и Крим, полуострво које је Русија анектирала 2014. године. Украјински дронови тамо готово свакодневно гађају војну логистику, рафинерије и електране, што је изазвало нестанке струје, несташице горива и хране те проглашење ванредног стања.

Зеленски ће на самиту НАТО-а, али и у разговору са Трампом, покушати да докаже да је Украјина преокренула ток рата те да би, уз додатну западну помоћ, могла да присили Русију на озбиљне мировне преговоре. Трамп последњих недеља показује више разумевања за украјинску позицију, премда је ове недеље чак 90 минута телефонски разговарао са Владимиром Путином, који је тако први имао прилику да изнесе своју верзију развоја рата.

У Кијеву се пре свега надају брзом завршетку сукоба – било снагом, било дипломатијом – пре него што земљу погоди још једна тешка ратна зима. Ипак, како ће Зеленски поручити савезницима у Анкари, за то је нужно добити већи број пресретачких пројектила који могу да заштите украјинске градове од руских балистичких напада.