Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Пише то у четвртак Економист, позивајући се на изворе у америчкој администрацији, како преноси у петак руски Москов тајмс.
Према саговорницима Економиста, кључно питање за америчког председника су предстојећи избори на средини мандата заказани за 3. новембар. Анкетне прогнозе уочи избора показују ниску подршку Републиканској странци, као и самом председнику, а Трамп је због тога, према речима извора Економиста, „обузет паником” те у украјинском председнику Володимиру Зеленском види „жртвеног јарца”.
Амерички званичници сматрају да ситуацију додатно компликују Трампови посебни изасланици, његов зет Џаред Кушнер и дугогодишњи пријатељ и пословни партнер Стив Виткоф. Они, према тим изворима, „погрешно тумаче мотиве руског лидра Владимира Путина” те су стога „подложни руској манипулацији”.
Утицај, како се наводи, има и Илон Маск, близак америчкој администрацији, чији је однос према Украјини, наводе извори, „сложен”. Саговорници наводе да „Трамп ствара ужасну ситуацију, али истовремено зависи од идиота”, како је пренео Москов тајмс.
Бела кућа је уверена да се Кијев не противи главним одредбама новог америчког мировног плана. Оне наводно укључују успостављање демилитаризоване зоне у Донбасу, ублажавање санкција Русији и низ економских споразума, међу којима је и поновно покретање испорука руског гаса Европи. Заузврат би, како се наводи, Украјина требало да добије инвестициони пакет и могућност чланства у Европској унији, одричући се притом чланства у НАТО-у. Међутим, истиче се како у Кијеву сумњају у стварну спремност Москве на мир те сматрају да ће руска страна одуговлачити преговоре.
Прочитајте још
Амерички званичници инсистирају на томе да Трамп не жели да присили Украјину на капитулацију, али признају да односи између Вашингтона и Кијева „постају све нестабилнији”.
Фото: Drew ANGERER/AFP/Profimedia
Након „договора о дизел-гориву” с Путином 9. октобра, подсећа Економист, амерички је председник знатно појачао притисак на Украјинце - оптужио их је за продуживање рата, позвао на обуставу напада на руске рафинерије и предложио избор новог украјинског председника. Ситуацију је додатно погоршао прекид сателитских комуникација путем система Старлинк, који је почео 14. октобра и тешко погодио украјинску војску, при чему ни Маск ни Бела кућа нису преузели одговорност за поремећај рада за Украјину кључног система.
У међувремену су посебни изасланици Кушнер и Виткоф 20. октобра са Зеленским усагласили главне појединости новог мировног плана, а Трамп је у четвртак тврдио да смо „први пут након дуго времена близу мировног споразума”.
Истовремено се нашироко нагађа о новом покушају мировних преговора. Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је у четвртак да се Абу Даби, главни град Уједињених Арапских Емирата, разматра као место одржавања трилатералног састанка Русије, САД и Украјине, а кинеска новинска агенција Xinhua преноси да би се преговори, према његовим речима, могли одржати у првој половини новембра.
- Засад разговарамо о Абу Дабију - рекао је Песков, одговарајући на питање разматра ли се главни град УАЕ као главно место одржавања трилатералних преговора са САД и Украјином, преноси агенција Анадолија.
Фото: Mikhail Metzel/WillWest News/Profimedia
Коментаришући резултате последње посете Русији Стива Виткофа у среду, Песков је рекао да тренутно нема планова за организивање телефонског разговора између руског и америчког председника. Додао је да би се разговор могао брзо договорити на захтев било ког од двојице челника.
Песков је одбио да изнесе појединости разговора руског челника Владимира Путина с Виткофом, истакавши да се посредовање у тако сложеном преговарачком процесу мора одвијати дискретно.
- Дипломатија путем мегафона и јавна расправа о предлозима могле би само да наштете - нагласио је.
На питање је ли Путин Виткофу предао некакав документ с плановима за постизање договора о решењу рата у Украјини, Песков је одговорио да није.
Говорећи о предстојећем самиту групе Г20 у Мајамију на Флориди, Песков је рекао како још није одлучено хоће ли Путин учествовати. Москва ће размотрити све околности пре него што прихвати или одбије позив, напоменуо је.
Песков је изјавио да Москва из Европе није чула конструктивне поруке које би указивале на жељу за смиривањем напетости с Русијом, иако позитивним помаком сматра настојања појединих европских престоница да боље разумеју ситуацију.
Такође је рекао да америчка администрација улаже знатне напоре у постизање мирног решења рата у Украјини, док европске престонице чине мало како би допринеле миру и уместо тога подстичу наставак непријатељстава.
Телеграф: Ово је пет европских кандидата за преговоре с Путином
Британски лист Телеграф, позивајући се на дипломатске изворе, известио је да Европа разматра потенцијалне преговараче који би се суочили с Русијом у преговорима о окончању рата у Украјини. Тренутно се разматра пет кандидата, а сви су председници или премијери европских држава.
Према изворима британског конзервативног дневника, већ су успостављени контакти с потенцијалним кандидатима за ту улогу, како преноси Украјинска правда.
Међу кандидатима су италијанска премијерка Ђорђа Мелони, фински председник Александер Стуб и чешки председник Петр Павел, као и данска премијерка Мете Фредериксен те норвешки премијер Јонас Гар Стере.
Фото: Evan Vucci/AFP/Profimedia
- Европа је схватила да најпре мора постојати консензус о томе да треба да преговарамо с Русима. Друго, мора постојати консензус о томе какво становиште притом треба да заступамо - рекао је извор упознат с разговорима.
Последњих неколико недеља, током којих је Доналд Трамп био изложен оптужбама да врши неправедан притисак на Кијев како би га присилио на уступке у мировним преговорима, све су гласнији позиви да Европа успостави сопствени преговарачки тим. Досадашњи покушаји договора о јединственом челнику који би могао да добије подршку европских престоница нису успели.
Извор упознат с разговорима напоменуо је како је вероватније да ће бити одабрана група челника. Тиме би се избегло надметање међу државама за ту улогу, као и ризик да поједини кандидати буду блокирани ветом.
Фото: Yauhen Yerchak/SOPA/Sipa Press/Profimedia
Фински председник Александер Стуб постао је стална фигура у европским настојањима да пруже подршку Украјини током преговарачког процеса. Има чврсте блиске односе с Трампом те је недавно боравио у Ослу на разговорима украјинског председника с америчким представницима.
Разматра се и могућност да би чешки председник Петр Павел био прикладан за ту улогу због свог искуства на дужности заповедника НАТО-а и учешћа у војним преговорима с Русима.
Фото: Šimánek Vít/ČTK/Profimedia
БОНУС ВИДЕО:
