Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Piše to u četvrtak Ekonomist, pozivajući se na izvore u američkoj administraciji, kako prenosi u petak ruski Moskov tajms.
Prema sagovornicima Ekonomista, ključno pitanje za američkog predsednika su predstojeći izbori na sredini mandata zakazani za 3. novembar. Anketne prognoze uoči izbora pokazuju nisku podršku Republikanskoj stranci, kao i samom predsedniku, a Tramp je zbog toga, prema rečima izvora Ekonomista, „obuzet panikom” te u ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom vidi „žrtvenog jarca”.
Američki zvaničnici smatraju da situaciju dodatno komplikuju Trampovi posebni izaslanici, njegov zet DŽared Kušner i dugogodišnji prijatelj i poslovni partner Stiv Vitkof. Oni, prema tim izvorima, „pogrešno tumače motive ruskog lidra Vladimira Putina” te su stoga „podložni ruskoj manipulaciji”.
Uticaj, kako se navodi, ima i Ilon Mask, blizak američkoj administraciji, čiji je odnos prema Ukrajini, navode izvori, „složen”. Sagovornici navode da „Tramp stvara užasnu situaciju, ali istovremeno zavisi od idiota”, kako je preneo Moskov tajms.
Bela kuća je uverena da se Kijev ne protivi glavnim odredbama novog američkog mirovnog plana. One navodno uključuju uspostavljanje demilitarizovane zone u Donbasu, ublažavanje sankcija Rusiji i niz ekonomskih sporazuma, među kojima je i ponovno pokretanje isporuka ruskog gasa Evropi. Zauzvrat bi, kako se navodi, Ukrajina trebalo da dobije investicioni paket i mogućnost članstva u Evropskoj uniji, odričući se pritom članstva u NATO-u. Međutim, ističe se kako u Kijevu sumnjaju u stvarnu spremnost Moskve na mir te smatraju da će ruska strana odugovlačiti pregovore.
Pročitajte još
Američki zvaničnici insistiraju na tome da Tramp ne želi da prisili Ukrajinu na kapitulaciju, ali priznaju da odnosi između Vašingtona i Kijeva „postaju sve nestabilniji”.
Foto: Drew ANGERER/AFP/Profimedia
Nakon „dogovora o dizel-gorivu” s Putinom 9. oktobra, podseća Ekonomist, američki je predsednik znatno pojačao pritisak na Ukrajince - optužio ih je za produživanje rata, pozvao na obustavu napada na ruske rafinerije i predložio izbor novog ukrajinskog predsednika. Situaciju je dodatno pogoršao prekid satelitskih komunikacija putem sistema Starlink, koji je počeo 14. oktobra i teško pogodio ukrajinsku vojsku, pri čemu ni Mask ni Bela kuća nisu preuzeli odgovornost za poremećaj rada za Ukrajinu ključnog sistema.
U međuvremenu su posebni izaslanici Kušner i Vitkof 20. oktobra sa Zelenskim usaglasili glavne pojedinosti novog mirovnog plana, a Tramp je u četvrtak tvrdio da smo „prvi put nakon dugo vremena blizu mirovnog sporazuma”.
Istovremeno se naširoko nagađa o novom pokušaju mirovnih pregovora. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je u četvrtak da se Abu Dabi, glavni grad Ujedinjenih Arapskih Emirata, razmatra kao mesto održavanja trilateralnog sastanka Rusije, SAD i Ukrajine, a kineska novinska agencija Xinhua prenosi da bi se pregovori, prema njegovim rečima, mogli održati u prvoj polovini novembra.
- Zasad razgovaramo o Abu Dabiju - rekao je Peskov, odgovarajući na pitanje razmatra li se glavni grad UAE kao glavno mesto održavanja trilateralnih pregovora sa SAD i Ukrajinom, prenosi agencija Anadolija.
Foto: Mikhail Metzel/WillWest News/Profimedia
Komentarišući rezultate poslednje posete Rusiji Stiva Vitkofa u sredu, Peskov je rekao da trenutno nema planova za organizivanje telefonskog razgovora između ruskog i američkog predsednika. Dodao je da bi se razgovor mogao brzo dogovoriti na zahtev bilo kog od dvojice čelnika.
Peskov je odbio da iznese pojedinosti razgovora ruskog čelnika Vladimira Putina s Vitkofom, istakavši da se posredovanje u tako složenom pregovaračkom procesu mora odvijati diskretno.
- Diplomatija putem megafona i javna rasprava o predlozima mogle bi samo da naštete - naglasio je.
Na pitanje je li Putin Vitkofu predao nekakav dokument s planovima za postizanje dogovora o rešenju rata u Ukrajini, Peskov je odgovorio da nije.
Govoreći o predstojećem samitu grupe G20 u Majamiju na Floridi, Peskov je rekao kako još nije odlučeno hoće li Putin učestvovati. Moskva će razmotriti sve okolnosti pre nego što prihvati ili odbije poziv, napomenuo je.
Peskov je izjavio da Moskva iz Evrope nije čula konstruktivne poruke koje bi ukazivale na želju za smirivanjem napetosti s Rusijom, iako pozitivnim pomakom smatra nastojanja pojedinih evropskih prestonica da bolje razumeju situaciju.
Takođe je rekao da američka administracija ulaže znatne napore u postizanje mirnog rešenja rata u Ukrajini, dok evropske prestonice čine malo kako bi doprinele miru i umesto toga podstiču nastavak neprijateljstava.
Telegraf: Ovo je pet evropskih kandidata za pregovore s Putinom
Britanski list Telegraf, pozivajući se na diplomatske izvore, izvestio je da Evropa razmatra potencijalne pregovarače koji bi se suočili s Rusijom u pregovorima o okončanju rata u Ukrajini. Trenutno se razmatra pet kandidata, a svi su predsednici ili premijeri evropskih država.
Prema izvorima britanskog konzervativnog dnevnika, već su uspostavljeni kontakti s potencijalnim kandidatima za tu ulogu, kako prenosi Ukrajinska pravda.
Među kandidatima su italijanska premijerka Đorđa Meloni, finski predsednik Aleksander Stub i češki predsednik Petr Pavel, kao i danska premijerka Mete Frederiksen te norveški premijer Jonas Gar Stere.
Foto: Evan Vucci/AFP/Profimedia
- Evropa je shvatila da najpre mora postojati konsenzus o tome da treba da pregovaramo s Rusima. Drugo, mora postojati konsenzus o tome kakvo stanovište pritom treba da zastupamo - rekao je izvor upoznat s razgovorima.
Poslednjih nekoliko nedelja, tokom kojih je Donald Tramp bio izložen optužbama da vrši nepravedan pritisak na Kijev kako bi ga prisilio na ustupke u mirovnim pregovorima, sve su glasniji pozivi da Evropa uspostavi sopstveni pregovarački tim. Dosadašnji pokušaji dogovora o jedinstvenom čelniku koji bi mogao da dobije podršku evropskih prestonica nisu uspeli.
Izvor upoznat s razgovorima napomenuo je kako je verovatnije da će biti odabrana grupa čelnika. Time bi se izbeglo nadmetanje među državama za tu ulogu, kao i rizik da pojedini kandidati budu blokirani vetom.
Foto: Yauhen Yerchak/SOPA/Sipa Press/Profimedia
Finski predsednik Aleksander Stub postao je stalna figura u evropskim nastojanjima da pruže podršku Ukrajini tokom pregovaračkog procesa. Ima čvrste bliske odnose s Trampom te je nedavno boravio u Oslu na razgovorima ukrajinskog predsednika s američkim predstavnicima.
Razmatra se i mogućnost da bi češki predsednik Petr Pavel bio prikladan za tu ulogu zbog svog iskustva na dužnosti zapovednika NATO-a i učešća u vojnim pregovorima s Rusima.
Foto: Šimánek Vít/ČTK/Profimedia
BONUS VIDEO:
