Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
U verziji istorije za stolom bi se našli Putin, američki predsednik Donald Tramp i kineski lider Si Đinping, a među temama bi mogla biti i budućnost Ukrajine. Georg Farion, komentator nemačkog nedeljnika Špigel, u tekstu objavljenom 22. oktobra upozorava da bi Evropa u takvom scenariju mogla ostati bez stvarnog uticaja na odluke koje direktno određuju njenu bezbednost.
Prema navodnom predlogu Kremlja, trojica lidera mogla bi se sastati sredinom novembra, 18. i 19, u kineskom Šendženu, na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC). Tramp je pokazao interes za tu mogućnost i spomenuo da bi se na sastanku moglo razgovarati o nuklearnom razoružanju. Ipak, kako ističe Farion, ostaje otvoreno pitanje da li bi Kina učestvovala samo kao posrednik između Vašingtona i Moskve ili bi na sastanak došla s sopstvenim zahtevima.
- U tom političkom nacrtu nema mesta za Ukrajinu i Evropljane - upozorava autor Špigela.
U svetu kojim bi upravljale tri velike sile, dodaje, Nemačka i ostatak Evrope postali bi tek predmet dogovora njihovog svojevrsnog trijumvirata. Farion pritom podseća na konferenciju na Jalti, održanu u februaru 1945. na Krimu, kada su čelnici Sjedinjenih Država, Velike Britanije i Sovjetskog Saveza dogovarali temelje posleratnog poretka. Za istočnu Evropu Jalta je značila više od četiri decenije neslobode pod sovjetskom dominacijom.
Foto: TASS/Sipa USA/Profimedia
Iako je novi sastanak u Šendženu zasad samo predlog, Farion smatra da se već sada vidi kako Trampova politika otvara prostor za ustupke Rusiji na račun Ukrajine i Evrope.
Pročitajte još
- Sve je očiglednije da je Tramp spreman da žrtvuje Ukrajinu i Evropu - piše autor Špigela. Kao primere navodi poteze američkog predsednika nakon telefonskog razgovora s Putinom pre otprilike dve nedelje. Tramp je tada objavio dogovor o dizel-gorivu s Rusijom i sprečio stupanje na snagu sankcija protiv Moskve koje su bile dogovorene. Istovremeno, zatražio je i smenu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
Autor navodi i da su Ukrajini počele da stižu oskudnije obaveštajne informacije iz SAD, da je ograničen rad satelitskog interneta Ilona Maska, kao i da su zastale isporuke već plaćenih presretačkih projektila Patriot, ključnih za ukrajinsku protivvazdušnu odbranu.
U isto vreme Rusija nastavlja napade na civilnu infrastrukturu. U Kijevu i drugim delovima Ukrajine prekida se snabdevanje električnom energijom i vodom, a zemlji predstoji peta zima od početka rata. Farion prenosi i upozorenje Zelenskog da bi Ukrajina teško mogla da se održi ako bi se Moskva i Vašington zaista udružili protiv nje.
- Ukrajina se, naravno, ne bi mogla održati - rekao je ukrajinski predsednik.
Foto: Pool/ABACA/Shutterstock Editorial/Profimedia
Poslednice eventualne ukrajinske kapitulacije, prema mišljenju autora, ne bi se zaustavile na ukrajinskim granicama. Farion upozorava da bi ruski uticaj mogao dopreti sve do istočne granice Poljske, dok bi milioni Ukrajinaca mogli krenuti prema zapadu u potrazi za bezbednošću. Takav razvoj događaja, prema autorovoj proceni, omogućio bi Putinu da se snažnije usredsredi na izazivanje NATO-a i pokušaje razbijanja jedinstva Saveza. Evropske države morale bi dodatno da povećavaju izdvajanja za odbranu, a u svojim bi vojnim planovima morale da uzmu u obzir i mogućnost da Rusija protiv njih upotrebi resurse Ukrajine.
Zbog toga Farion smatra da Evropa mora da pokaže kako nije sposobna samo da podnosi posledice poteza velikih sila nego i da im nametne cenu.
- Evropa mora svojim potencijalnim protivnicima u trojnom savezu da da do znanja da ne može samo da trpi bol nego je može i nanositi - poručuje autor, koji zagovara odlučniju evropsku politiku. Kao glavno sredstvo pritiska Farion izdvaja ekonomsku snagu Evropske unije.
I Kina i Sjedinjene Države imaju snažan interes za pristup evropskom tržištu, što Briselu daje mogućnost da ekonomske odnose iskoristi u zaštiti sopstvenih političkih i bezbednosnih interesa. Autor podseća da je EU početkom oktobra, prema njegovoj oceni, uspela da izdejstvuje bolju zaštitu evropske automobilske industrije u odnosima s Pekingom. Navodi i da su evropske države u januaru Trampa odvratile od njegovih ambicija u vezi s aneksijom Grenlanda tako što su pokazale spremnost na primenu takozvane „trgovinske bazuke” – evropskog instrumenta za suzbijanje ekonomske prisile.
Foto: Liu Bin/Xinhua News/Profimedia
Nemački kancelar Fridrih Merc i francuski predsednik Emanuel Makron nedavno su predložili dalji razvoj i jačanje tih instrumenata. Farion u tome vidi važnu pouku za Evropu - u svetu koji prolazi kroz velike promene gubi onaj ko ne štiti sopstvene interese dovoljno odlučno. Zato poziva evropske lidere da pre eventualnih novih dogovora Trampa i Putina, a posebno pre mogućeg trojnog sastanka u Šendženu, jasno poruče kako će na sporazume koji ekonomski štete EU odgovoriti najširim mogućim protivmerama koje dopuštaju evropska pravila.
Takav pristup, međutim, otvara i pravna pitanja. Trgovinski instrumenti EU namenjeni su rešavanju trgovinskih sporova, a ne kažnjavanju geopolitičkih odluka s kojima se Brisel ne slaže. Farion ipak smatra da ozbiljnost situacije opravdava razmatranje novih načina njihove primene. Kao jednu od mogućnosti spominje sankcionisanje kineskih kompanija koje snabdevaju Rusiju, a koje dosad nisu bile obuhvaćene sankcijama. Priznaje da bi i Evropa zbog toga osetila ekonomske posledice, ali upozorava da bi cena nečinjenja mogla biti još veća. Farionova je poruka da Evropa ne bi smela da dopusti da se o njenoj bezbednosti odlučuje bez njenog učešća. Ako Putin, Tramp i Si pokušaju da postignu dogovor o novom međunarodnom poretku, smatra autor, Evropska unija mora da pokaže da raspolaže ekonomskim sredstvima kojima može da brani sopstvene interese.
- Evropa mora da zaustavi ove ljude - zaključuje autor Špigela.
BONUS VIDEO:
