Била клинички мртва на порођају и угледала покојног оца

Џејн Доусон је осетила како јој душа напушта тело док је сав бол у коме се налазила у тренутку нестао, и каже да је ушла у домен између физичког и нефизичког, где је „била присутна једна позната енергија“. Када је пружила руке, њихове душе су се судариле и Џејн је схватила да је то њен отац, који је преминуо само три месеца раније.

BloombergAdria.com

Џејн, која је из Шкотске, каже да ју је ово искуство научило да се живот „никада заиста не завршава“ и да је смрт „илузија“. Али исто тако додаје да је научила и да рај „није стварно место“. Уместо тога, постоје друге стварности у којима они који су живи и они физички мртви ходају једни поред других.

- По мом мишљењу, налазите се у физичком свету, што значи да имате тело и ходате планетом Земљом - рекла је она. - А затим постоји и нефизички свет, где немате тело и налазите се у чисто енергетским доменима. То поједностављује ствари и објашњава начин на који сам срела свог оца. Рај је заправо стање постојања, а не место.

BloombergAdria.com

Џејн је имала компликације на порођају са својим сином, који данас има 24 године, када је прешла на другу страну. Рекла је:

- Спремала сам се да истиснем бебу када ме је одједном преплавио неки чудан осећај. Нисам то могла да урадим.

- Преплавила ме је потпуна исцрпљеност на сваком нивоу. Помислила сам да ми је дошао крај. Осетила сам како ми душа напушта тело и како сав бол нестаје – то је било божанствено.

- У том сам тренутку осетила познату енергију. Нисам размишљала о свом оцу, нити сам тражила његову помоћ, али сам знала да ово не могу да прођем сама. Имали смо диван сусрет, душа са душом. Било је потпуно тамно, али испуњено љубављу, спокојем, блаженством и миром. Нисам га видела нити чула, али сам стотину милиона посто знала да је то он.

- Није било никакве разлике у односу на то да је у том тренутку седео поред мене – није било грешке. Пружила сам руке ка њему и узвикнула од радости што је мој отац са мном. Размењивао је љубав, мисли и знање без иједне изговорене речи. Али ми је рекао да још није моје време.

Џејнин отац јој је рекао да мора да се врати у своје физичко тело како би родила и одгајила сина. Али то није било све; показао јој је низ будућих догађаја које тек треба да проживи. Била је „враћена“ у своје физичко тело у делићу секунде и родила је бебу без икаквих проблема.

Након неколико година, Џејн је приметила нешто веома бизарно у вези са својим сином – он је био реинкарнација њеног оца. Рекла је:

- Мислим да то није било само моје искуство блиске смрти. То је било поновно рођење мог оца. Преминуо је када сам била у шестом месецу трудноће. У то време нисам веровала ни у шта спиритуално. Мисла сам само да када умреш, идеш у земљу и то је то.

- Оног дана када је умро, док је био у коми, шапнула сам му да носим дечака и да желим да увек пази на њега. Сигурно је то упио својим духом, јер када су се наше душе повезале, осетила сам како кроз мене пролази налет енергије.

- Када се мој син родио, изгледао је потпуно исто као мој отац на свим својим дечјим фотографијама. Чим је проходао и мало проговорио, тражио је пендрек и лисице јер је желео да буде полицајац – што је био посао мог оца. Мислим да се мој отац вратио у живот кроз мог сина. И пружа ми велику утеху сазнање да је он и даље ту.

Џејн каже да ју је цело ово искуство научило да се живот не завршава једноставно када умремо – и да смо сви овде из веома важног разлога. Додала је:

- Читаво наше постојање је учи учењу. Када умремо, одлазимо у нефизички домен, имамо преглед свог живота и затим се враћамо са делићем своје старе енергије. Поред вас су увек бића која вас воле, пазе на вас и лече вас. Могу да осетим енергију свог оца како хода поред мог сина и то ми испуњава срце.

- Живот јесте изазован, али га магија и чуда који се дешавају због њих чине мало лакшим. Сада се налазим у том стању самољубави које желим свима. Озбиљно мислим да не бих била жива да није било тог искуства са мојим оцем.

- То ме је потпуно трансформисало. Раније сам се ужасно плашила смрти – али сада јој се радујем када за то дође време. Само запамтите: никада нисте сами. И живот се никада не завршава – то је једна непрекидна петља.

(Mirror)