Да ли дијабетичари смеју да једу урме? Стручњак открива

- Урме су природно слатко воће богато угљеним хидратима, због чега се често поставља питање да ли су погодне за особе са дијабетесом и инсулинском резистенцијом. Одговор није једноставно „да“ или „не“ – најважнији су количина, састав оброка и индивидуални одговор организма - каже др Верослава Станковић, специјалиста исхране и открива нутритивна вредност урми: 

- На 100 грама сувих урми уноси се око 277 калорија, 75 грама угљених хидрата и око 66 грама природних шећера. Међутим, урме су и добар извор влакана, којих садрже између шест и осам грама, уз око два грама протеина и занемарљиву количину масти. 

Урме су, наглашава др Станковић, такође добар извор калијума (650–700 мг на 100 г), магнезијума (50–60 мг), а садрже и мање количине бакра, мангана, витамина Б6 и антиоксидативних полифенола.

Гликемијски индекс није једини показатељ

Гликемијски индекс (ГИ) урми зависи од сорте и степена зрелости.

- ГИ се креће између 42 и 55, што их сврстава у намирнице са ниским до средњим гликемијским индексом. Сорте попут Међоол урми обично имају нешто виши ГИ од мањих сорти.

Међутим, гликемијски индекс показује само брзину којом храна подиже ниво шећера у крви, али не и количину угљених хидрата коју уносимо.

Зашто је гликемијско оптерећење важније?

Једна већа урма садржи приближно 16–18 грама угљених хидрата.

- Гликемијско оптерећење једне урме износи око 8–10 (умерено). Три урме имају гликемијско оптерећење од око 24–30, што се сматра високим. Због тога је број поједених урми много важнији од њиховог гликемијског индекса.

Да ли особе са дијабетесом типа 1 смеју да једу урме?

- Да, али уз правилно рачунање угљених хидрата и одговарајуће прилагођавање дозе инсулина. Једна већа урма садржи око 15–18 грама угљених хидрата, па је потребно урачунати је у оброк. Код особа са дијабетесом типа 1 препоручује се контрола гликемије или коришћење континуираног монитора глукозе (ЦГМ) како би се проценио индивидуални одговор организма.

Шта је са дијабетесом типа 2?

Особе са дијабетесом типа 2 могу да једу урме, али у ограниченој количини.

- Најчешће је довољно појести једну до две урме уз оброк који садржи протеине и здраве масти, попут грчког јогурта, сира или орашастих плодова. Таква комбинација успорава апсорпцију глукозе и ублажава скок шећера у крви.

Да ли су урме погодне код инсулинске резистенције?

- Да, али не би требало да буду самостална ужина. Најбоље их је комбиновати са намирницама богатим протеинима или здравим мастима, јер се тако смањује нагли пораст глукозе и инсулина.Конзумирање већег броја урми одједном може изазвати значајан пораст гликемије код осетљивих особа.

Шта показују научна истраживања?

Иако су богате природним шећерима, урме садрже и влакна и полифеноле који могу успорити апсорпцију глукозе.

- Поједине клиничке студије показале су да умерена конзумација урми није довела до значајног погоршања гликемијске контроле код особа са дијабетесом типа 2. Ипак, то не значи да се могу јести без ограничења.

Стручни савет

Урме нису забрањена намирница, али нису ни „суперхрана“ коју треба конзумирати без мере.

Како истиче др Верослава Станковић препоруке би увек требало прилагодити сваком пацијенту, узимајући у обзир:

• тип дијабетеса
• терапију коју особа користи
• телесну масу
• ниво физичке активности
• резултате самоконтроле или континуираног мерења глукозе

- Храна није ни непријатељ ни лек сама по себи. Најважнији су количина, учесталост конзумирања и целокупан начин исхране. Управо зато индивидуализована нутритивна терапија остаје темељ савременог лечења дијабетеса - каже др Станковић. 

(Курир)

БОНУС ВИДЕО: