Од ове државе могла би да зависи "ЦЕНА ГОРИВА" у будућности

Широм Рога Африке, геополитички интереси разних сила настављају да распирују тензије и сукобе у оквиру све оштрије борбе за политички утицај. У тој трци, мала држава

Еритреја добија све већи значај: аутократска земља под вођством дугогодишњег владара Исаијаса Афеверкија контролише кључне обалне тачке на Црвеном мору, пре свега луке Асаб и Масава.

Током јула, серија дипломатских консултација у Каиру - у којима су учествовале регионалне силе попут Египта, Сомалије и Еритреје, уз присуство високог америчког изасланика - јасно је указала на све већу улогу Еритреје у координацији одговора на тешке безбедносне изазове на Рогу Африке и у Црвеном мору, као и у олакшавању трговинских токова.

Јединствен географски положај Еритреје дуж ове поморске руте добија додатно на значају у светлу глобалних трговинских сукоба. Обала ове мале државе у близини пролаза Баб ел Мандеб протеже се на више од 1.000 километара, граничећи се са Суданом на северозападу и Џибутијем на југоистоку.

Међутим, главна стратешка предност Еритреје лежи у томе ко се налази са друге стране овог пролаза, који је на најужем делу широк мање од 30 километара.

Мала земља на стратешки кључном месту

- Преко пута Црвеног мора налази се Јемен, што положај Еритреје чини посебно занимљивим, будући да је Јемен у дубокој кризи, а безбедност пловидбе у региону угрожена. Једина безбедна рута у овом подручју води поред Еритреје, где тренутно нема безбедносних претњи - изјавио је за ДW Абдурахман Сајед, директор Центра за регионалне интеграције Рога Африке (ЦРИ) из Лондона.

Јеменски побуњеници Хути, коју подржава Иран, већ дуже време напада трговачке бродове у Црвеном мору са обала Јемена.

Поред тога, како се наводи у недавном извештају Агенције УН за избеглице, Јемен већ 10 година пролази кроз једну од најтежих хуманитарних криза на свету:

• непрекидно насиље
• економски колапс
• суше

Сајед истовремено наглашава да у Еритреји сурова и деценијама укорењена диктатура не толерише никакву врсту неслагања. На многим међународним индексима слобода, ова афричка нација се често налази одмах иза Северне Кореје. Откако је држава званично настала пре 32 године, у овом једнопартијском режиму под дугогодишњим владаром Афеверкијем никада нису одржани избори.

Јединствен осећај стабилности - за сада

Али управо је то разлог зашто у земљи нема оружаних сукоба. У поређењу са другим актерима у ширем региону, попут Етиопије, Судана и Јемена, Еритреја делује као острво мира где се послови могу обављати без већих сметњи.

- Зато све земље - укључујући регионалне силе као што су Саудијска Арабија и Египат, који контролише Суецки канал - желе да одрже стабилне односе са Еритрејом - истиче Сајед.

С друге стране, то би на крају могло да се покаже и као Ахилова пета ове државе.

- Земљом влада један човек и не постоје уставне институције. То државу чини изузетно рањивом ако тај моћник оде са власти - додаје Сајед.

У ужем окружењу 80-годишњег аутократе нема снажне личности која се види као његов јасни наследник. То изазива забринутост да би безбедносна ситуација могла потпуно да се уруши када председник више не буде на власти.

Алтернатива за Ормуски мореуз

Ипак, Еритреја наставља да користи свој утицај јер је Црвено море постало кључни поморски пут за цео свет, а нарочито за заливске земље као што су:

• Саудијска Арабија
• Кувајт
• Бахреин
• Катар
• Уједињени Арапски Емирати (УАЕ)

Сукоб са Ираном додатно је учврстио позицију ове нације, јер је криза поново указала на пресудни геополитички значај поморских уских грла као што су Ормуски мореуз и Баб ел Мандеб.

Уколико Ормуски мореуз остане блокиран, једна од могућих алтернатива јесте да заливске земље и њихови партнери преусмере руте преко саудијских лука смештених северније на Црвеном мору. Иако Саудијци имају нафтоводе који из унутрашњости земље воде до луке Јанбу ал Бар на Црвеном мору, безбедност ове заобилазне руте могла би лако да буде угрожена, што би цене нафте потенцијално гурнуло на још виши ниво.

- Због тога Еритреја данас има огроман стратешки значај. Тако је било вековима и тако ће остати - наглашава Сајед.

Зашто Етиопија тражи контролу над луком Асаб

У међувремену, суседи Еритреје, а посебно Етиопија која нема излаз на море, огорчено се боре да задрже приступ Црвеном мору као трговачком путу, пре свега ради извоза нафте са Рога Африке у остатак света, нарочито у Европу и Америку. Када је Еритреја 1993. стекла независност, Етиопија је изгубила директан излаз и од тада целокупну поморску трговину обавља преко суседа.

Ипак, одржавање неутралности и баланса показује се као ход по танкој жици. Почетком 2026, крхки односи између Етиопије и еритрејске власти у Асмари поново су запретили ескалацијом због спора око приступа Етиопије поморским трговачким путевима.

- Кључни контекст недавних стратешких маневара Еритреје на Рогу Африке и у Црвеном мору јесу све веће тензије са Етиопијом. Асмара настоји да створи партнерства која би послужила као противтежа Адис Абеби. Њени недавни дипломатски контакти са Египтом, Сомалијом, оружаним снагама УАЕ, Саудијском Арабијом, етиопским опозиционим групама, па чак и Сједињеним Државама, морају се посматрати управо кроз ту призму - објаснио је Мајкл Волдемаријам, истраживач са Факултета за јавне политике Универзитета у Мериленду и Атлантског савета.

У међувремену, нови трговачки коридор на Црвеном мору већ поприма облике: у мају 2026. године, Еритреја и Египат потписали су споразум о успостављању директних теретних линија између својих лука, како би проширили независне трговачке и ланце снабдевања у региону.

Тешка историја кршења људских права

Ипак, дугорочних гаранција са Еритрејом нема, јер је кратка историја ове земље готово у потпуности обележена насиљем, због чега многи мештани бољи живот траже на другим местима.

- Прве избеглице из Еритреје побегле су у Судан још 1967, бежећи од царске војске (бившег етиопског владара) Хајла Селасија. Током осамдесетих, људи су масовно бежали од етиопске војне диктатуре, потом и од 2001. Узроци бекства се готово нису променили. Међутим, пошто Европска унија сада практично не пружа могућност за добијање азила, Еритрејци беже широм света - истакао је Магнус Трајбер, истраживач миграција специјализован за Рог Африке са Института за етнологију Универзитета у Минхену.

Најмање 700.000 људи напустило је земљу од њеног оснивања, што чини скоро петину укупног становништва.

(DW)