Жена умрла у стану у Загребу, тело нашли тек после 42 године

Хедвига је, према доступним подацима, умрла 1966. године. Нико није знао шта јој се догодило, а њено тело остало је у закључаном стану све до маја 2008. године.

Када су врата коначно отворена, унутра је време практично стало. Тело је било у кревету, телевизор испред ње, док је на столу још стајала шоља из које је пила чај.

Живела сама у стану од 18 квадрата

Хедвига Голик рођена је 1924. године у Ријеци и радила је као медицинска сестра. Последње познато радно место било јој је у здравственој установи на загребачкој Трешњевци.

Од 1961. године живела је у таванском стану површине свега 18 квадратних метара у четвороспратници на подручју Медвешчака.

Комшије су је касније описивале као веома повучену жену која је ретко излазила и готово да није разговарала са људима из зграде.

Једна комшиница повремено јој је куповала намирнице, али чак је и то било организовано на необичан начин. Хедвига би низ степенице спустила канту у којој су били новац и списак потребних ствари, а комшиница би јој купљене намирнице остављала испред врата.

Нестала, а комшије мислиле да је отишла

Године 1966. Хедвига је, како је касније реконструисано, припремила чај и села испред телевизора. У неком тренутку је преминула. Пре тога је комшијама наводно рекла да ће отпутовати на неодређено време, па њен нестанак у почетку није изазвао велику сумњу.

Како су пролазили месеци и године, почеле су да круже различите приче. Једни су веровали да је отишла у Македонију и прикључила се верској заједници, док су други мислили да се преселила код рођака у Београд.

Нико, међутим, није отворио врата њеног стана.

Годинама трајала расправа око стана

Причу је додатно закомпликовало питање коме припада мали тавански простор. Према каснијим сведочењима, поједине комшије су још почетком осамдесетих година сумњале да Хедвига можда више није жива. Ипак, нико није ушао у стан.

Представник станара је 1991. године пријавио градским властима да је стан напуштен, али наводно није добио одговор.

Седам година касније на вратима се појавила руком написана порука која се позивала на прописе о наслеђивању и упозоравала станаре да не располажу простором док се не утврде власничка права.

После тога су одустали од покушаја да уђу. Полиција је касније саопштила да Хедвига никада није званично вођена као нестала особа, иако је постојала забелешка из 1973. године након пријаве једног комшије.

Отворили врата 2008. и затекли језив призор

Све се променило 12. маја 2008. године, када је планирана обнова зграде. Станари су морали да дају сагласност за радове, али Хедвига Голик била је једина особа од које одговор није могао да стигне. Троје представника станара коначно је отворило закључани тавански стан.

Унутра су пронашли Хедвигу мртву у кревету, умотану у ћебад. Испред ње је био телевизор, а поред столице сто са шољом из које је, како се верује, пила чај непосредно пре смрти.

У просторији готово ништа није било померено. После више деценија стан је био прекривен дебелим слојем прашине и паучине.

Тело се током деценија мумифицирало

Обдукцијом није било могуће прецизно утврдити узрок нити тачно време смрти. У почетку се претпостављало да је Хедвига умрла око 1973. године, али су каснија истраживања указала да је вероватно преминула још 1966. године, што би значило да је њено тело у стану остало чак 42 године.

Током тог периода тело се постепено мумифицирало. Изолован положај таванског стана могао је да допринесе томе да оно толико дуго остане неоткривено. Посебну мистерију представљало је питање како нико није приметио непријатан мирис током првих фаза распадања. Прозори стана били су отворени, док су комшије тврдиле да ништа необично нису осећале све док врата нису отворена.

Још један бизаран детаљ био је то што струја у стану наводно никада није искључена. Према тадашњим наводима, рачуне је годинама плаћао првобитни архитекта зграде, који је преминуо само неколико месеци пре открића Хедвигиног тела.

Хедвига Голик сахрањена је дан након што је пронађена. Њена прича, о жени чију смрт нико није открио више од четири деценије, убрзо је обишла регионалне и светске медије.

Блиц