Што шефица Јанкомира није погледала снимак убиства Периша?

Већ следећег јутра покренула је унутрашњи надзор како би утврдила шта се догодило. Али снимак надзорне камере, који данас представља један од кључних доказа у истрази тешког убиства, погледала је тек 4. новембра.

Индекс незванично сазнаје да је Грах још 24. октобра лично наложила чување снимка, након што је то затражио адвокат породице Периш. Дакле, знала је да снимак постоји и да породица жели да се сачува, али га упркос томе није погледала још 11 дана.

Прошло је тачно 14 дана. За све то време снимак је постојао, а на њему се видело оно што су истражитељи касније описали као брутално насиље над пацијентом везаним за болнички кревет. Четворица медицинских техничара данас су у истражном затвору због сумње на тешко убиство посебно рањиве особе.

Зашто је директорки требало две недеље да погледа снимак догађаја због којег је већ дан након смрти пацијента покренула унутрашњи надзор? Досадашња објашњења руководства болнице не дају јасан одговор на то питање.

За смрт је знала одмах, али снимак није погледала

Према допису који је сама директорка 7. новембра послала Министарству здравља, дежурна лекарка обавестила ју је о Перишевој смрти још исте вечери. Грах је 22. октобра са својом заменицом и помоћником за сестринство обишла одељење на којем је Периш преминуо.

Већ тада је затражила извештаје запослених који су учествовали у догађају. Поново је посетила одељење 23. октобра, када је, према њеном допису, петоро запослених било на боловању због стресне реакције.

Дакле, директорка је одмах знала да је пацијент преминуо током поступања медицинског особља. Знала је и да је догађај озбиљно потресао запослене. Због тога је већ следећег дана покренула унутрашњи надзор.

Упркос томе, доступне снимке надзорних камера није одмах прегледала.

Управо ту почиње питање њене одговорности. Ако је циљ унутрашњег надзора био утврђивање онога што се догодило, зашто директорка међу првим корацима није прегледала снимак који приказује сам догађај?

Чекала је извештаје запослених. Али зашто?

Председник Управног одбора болнице Мирандо Мрсић јуче је покушао да објасни временски размак између Перишеве смрти и прегледања снимка.

Рекао је да су медицинске сестре и лекари током следећих пет до шест дана доставили своје извештаје. Међутим, четворица медицинских техничара који су учествовали у спутавању Периша нису доставила своја изјашњења и отишла су на боловање.

Према Мрсићевим речима, то је код директорке изазвало сумњу да запослени нешто прикривају. Зато је 4. новембра прегледала снимак.

Али управо то објашњење отвара додатна питања.

Ако су извештаји лекара и медицинских сестара стигли пет или шест дана након смрти, већ крајем октобра било је јасно да део запослених није доставио своја изјашњења. Зашто је онда прошло још приближно недељу дана пре него што је директорка погледала снимак?

Још важније, зашто је уопште требало чекати писана изјашњења запослених пре прегледања снимка? Снимак и изјашњења нису се међусобно искључивали. Директорка је могла да упореди оно што запослени тврде са оним што показују надзорне камере.

Мрсић је рекао да први извештаји нису упућивали на насиље или противзаконито поступање. Али управо зато је снимак био важан. Уместо да се од почетка проверава шта се стварно догодило, болница се готово две недеље ослањала на исказе људи који су у догађају учествовали.

Директорка је наредила да се снимак сачува, али га није погледала
Индекс сазнаје да је адвокат породице Периш Леон Зрнић још 23. октобра, само два дана након смрти, од болнице затражио да сачува снимке надзорних камера. У свом захтеву није навео због чега тражи њихово чување, иако је, како је више пута рекао, истог дана поднео кривичну пријаву.

Директорка Мајда Грах већ је следећег дана, 24. октобра, наложила да се снимци сачувају. Међутим, тада их није прегледала. Учинила је то тек 4. новембра, 11 дана након што је наредила њихово чување.

Када је напокон погледала снимак и видела поступање медицинских техничара према Перишу, обавестила је полицију. Полиција је потом од болнице затражила достављање снимка, а болнички адвокат га је доставио већ следећег дана. Мрсића су синоћ у РТЛ Директу суочили са том информацијом. Одговорио је да, према његовим сазнањима, управа болнице није имала информацију о кривичној пријави.

Али чињеница да управа можда није знала за кривичну пријаву не мења оно што Индекс сада сазнаје: директорка је већ 24. октобра знала за захтев адвоката породице и лично наложила чување снимака.

Зашто их онда није одмах прегледала? Посебно зато што је још 22. октобра покренула унутрашњи надзор како би утврдила околности Перишеве смрти.

На то питање болница досад није дала јасно објашњење.

Шта су лекари и медицинске сестре написали у својим извештајима?

Посебно је важно питање шта су о Перишевој смрти написали запослени који су доставили изјашњења.

Индекс је раније објавио детаље из полицијског извештаја о снимку. Према том документу, медицински техничари су између 20:02 и 20:12 притискали Периша рукама и коленима, ударали га у главу, груди и стомак, и стављали му јастук на лице.

Поједини поступци настављени су и након што је престао да пружа отпор.

На снимку се виде и други запослени, укључујући лекарку и медицинску сестру. Према Мрсићевим речима, нико од њих у својим првим извештајима није упозорио на насилно поступање. То отвара два одвојена питања. Прво је да ли су сви присутни видели шта су радили техничари и зашто нико није пријавио оно што је снимак касније открио.

Друго се односи на директорку. Ако је имала снимак на којем се могло проверити шта се догодило, зашто се готово две недеље ослањала на писане извештаје?

Мрсић је потврдио да болница још испитује одговорност осталих запослених који су учествовали у догађају.

Директорки је при прегледању снимка промакао важан детаљ

Постоји и додатна околност која отвара питање колико је темељно директорка прегледала снимак када је то напокон учинила.

Мрсић је потврдио да Грах приликом прегледања није уочила да је четврти медицински техничар коленом притискао Перишев врат. То је, према његовим речима, утврдила тек полиција накнадном анализом.

Управо зато четврти техничар није одмах добио ванредни отказ, већ је болница накнадно покренула поступак против њега.

Директорка је у допису Министарству навела да је на снимку уочила држање јастука на Перишевој глави и вишеструке ударце у груди и стомак. Међутим, није навела неке од најтежих детаља из полицијског извештаја, укључујући притисак коленима на врат, ударце у главу и наставак појединих поступака након што је пацијент престао да пружа отпор.

То не доказује да је те призоре намерно прећутала, али отвара питање колико је детаљно анализирала снимак и да ли је од почетка требало укључити друге надлежне институције.

Полиција је снимак добила тек 6. новембра

Након што је Грах 4. новембра прегледала снимак, следећег дана је контактирала полицију. Полиција је, према информацијама које је Индекс добио из два извора, снимак преузела 6. новембра.

То значи да је од Перишеве смрти до тренутка када је полиција добила кључни видео-доказ прошло 16 дана. Болница је Министарству здравља званични допис послала 7. новембра, а Министарство га је евидентирало 9. новембра. Министарство је притом упозорило на обавезу здравствених установа да без одлагања пријављују неочекиване нежељене догађаје и затражило утврђивање одговорности руководства болнице због закашњелог обавештавања.

Ванредни инспекцијски надзор у међувремену је завршен, али јавности још нису представљени налази који би објаснили зашто директорка није раније прегледала снимак.

Једно питање и даље нема одговор

Мрсић одлучно одбацује оптужбе да је управа покушала да заташка случај. Тврди да су догађај прикривали медицински техничари који нису доставили своје извештаје и да је директорка одмах реаговала када је на снимку видела шта се догодило.

За тврдњу да је директорка намерно прикривала насиље засад нема утврђених доказа. Међутим, питање да ли је поступила правовремено и одговорно потпуно је одвојено од питања намерног заташкавања.

Директорка је за Перишеву смрт сазнала исте вечери. Следећег јутра покренула је унутрашњи надзор. Знала је да су запослени потресени догађајем. Неки од њих су отишли на боловање. Породица је готово одмах затражила истрагу и чување снимака.

А снимак који приказује шта се догодило директорка је погледала тек две недеље након смрти. Засад није познато да ли је постојала било каква објективна препрека да га погледа раније.

Зато кључно питање није само зашто је полиција за насиље сазнала тако касно, него зашто је руководству болнице требало 14 дана да прегледа доказ који је све време био у сопственој установи.

Индекс је Клиници за психијатрију Свети Иван послао детаљан упит у којем, између осталог, тражимо објашњење зашто директорка Мајда Грах снимак није прегледала одмах након смрти пацијента, већ тек 14 дана касније.

Питали смо и зашто је, према објашњењу председника Управног одбора Миранда Мрсића, након што су пристигли први извештаји запослених прошло још приближно недељу дана пре него што је прегледала снимак.

(Индекс)