Немачка тоне у кризу: "Знакове видимо свуда"

Бројке говоре саме за себе: док је продуктивност рада током 1980-их и 1990-их расла за око два одсто годишње, у последњих шест година бележила је просечан раст од само 0,3 одсто годишње. Дакле, готово нимало. Под продуктивношћу се подразумева економски учинак који просечно остварује сваки запослени. Зашто продуктивност у Немачкој стално опада?

Према речима Кристијана Кестермана из Института немачке привреде (ИВ Келн), за то постоје три главна разлога, пише Дојче веле.

Прво, напредак у дигитализацији није донео очекиване резултате, а недостаје и технолошки напредак који би повећао продуктивност.

Друго, због демографских промена све више недостаје квалификованих радника. То доводи до тога да компаније задржавају запослене чак и када тренутно немају довољно посла за њих.

BloombergAdria.com

Треће, држава и компаније премало улажу у нове технологије – односно у нове машине и постројења, као и у бољу инфраструктуру. И то додатно успорава раст продуктивности.

Превише повереника за "ово и оно"

Према анализи истраживача ИВ-а, Немачка би морала да оствари више од пет пута већи раст производње како би задржала постојећи ниво благостања. Поставља се питање: има ли Немачка превише „непродуктивних“ радних места? Главни економиста Комерцбанк Јерг Кремер на то одговара потврдно. Према његовом мишљењу, посебно је претерано нарасла бирократија.

Он истиче да је државни сектор, уз IT сектор, област у којој запосленост најбрже расте. Ту спадају, између осталог, људи који се баве испуњавањем регулаторних обавеза, законских обавеза извештавања, писањем извештаја о одрживости и различитим функцијама попут „повереника за ово или оно“.

Према Кремеру, реч је о пословима који не доносе нарочито велику продуктивност, а управо је у тим областима последњих година отворен несразмерно велик број радних места.

Да ли су људи преоптерећени бесмисленим задацима?

Рајнер Кирхдерфер, председник Управе Фондације породичних предузећа, сматра да је питање има ли Немачка превише „непродуктивних“ послова погрешно постављено. То, како каже, звучи као оптужба да су људи лењи или да премало раде. Проблем, међутим, није у томе колико људи раде, него да ли раде на правом месту и дају ли резултат који је потребан.

BloombergAdria.com

Према његовом мишљењу, одговор је у томе да у Немачкој заиста постоје послови који су непродуктивни, али не зато што запослени премало раде. Проблем је што се људи баве стварима које су потпуно непотребне – а ту се поново долази до бирократије.

Ако се запослени у компанији или јавној служби бави задатком који друштву на крају не доноси никакву корист, онда је реч о непродуктивном послу. Такву би особу, сматра Кирхдерфер, требало ангажовати на нечем другом – не зато што она субјективно ради премало, него зато што је оптерећена бесмисленим задацима.

Немачка заостаје за другим земљама

Превише бирократије и регулативе, недовољна дигитализација јавне управе, године премалог улагања и недостатак великих иновација – анализа проблема није нова. Немачка је, према речима стручњака, последњих година почела да заостаје за међународним конкурентима. Чак и ако Немачка остварује одређени напредак, то није довољно када конкурентске земље напредују двоструко брже, пише Дојче веле.

Кирхдерфер ипак не жели само негативно да говори о Немачкој. Фондација породичних предузећа кроз студију „Постоји пут раста за Немачку“ жели да покаже да у земљи постоје велики неискоришћени потенцијали. Решења су већ дуго позната: више дигитализације, већа примена вештачке интелигенције и, пре свега, више инвестиција.

Постоји нада да би држава својим посебним инвестиционим фондовима могла да покрене приватне инвестиције. За то је, међутим, потребно поверење. Истовремено, смањење бирократије и регулаторних препрека могло би да постане важан покретач привредног раста.

Бирократија, према мишљењу стручњака ИВ-а, није само трошак за компаније које морају да запошљавају људе како би испуњавале обавезе извештавања. Она такође одвлачи капитал и радно време – што би се могло утрошити на раст и иновације.

"Видимо знакове кризе"

Када је реч о условима који су компанијама потребни за улагања, Немачка се тренутно налази при самом дну међународног индекса Фондације породичних предузећа. У том истраживању 21 земља ОЕЦД-а упоређује се према погодностима за инвестиције. Према речима Кирхдерфера, Немачка је последњих година пала врло ниско на тој лествици. Трошкови рада релативно су високи, а подстицаји компанијама за инвестирање све су слабији.

BloombergAdria.com

Главни економиста Комерцбанке Јерг Кремер сматра да је то штетно за целу привреду. „Знакове кризе видимо свуда. Ова привреда више не показује раст. Због тога стагнирају и приходи, а у одређеним областима чак и падају.“

Последице већ осећају и грађани. „То видите по томе што се расположење потрошача у Немачкој још није значајно опоравило након пада изазваног пандемијом коронавируса. И приватна потрошња такође слабо расте због слабих очекивања у будућности и несигурних прихода“, каже Кремер.

Смањење бирократије као прилика

Према студији ИВ-а за Фондацију породичних предузећа, смањење бирократије један је од најбржих начина да се поново покрене привредни раст у Немачкој. Међутим, смањење бирократије истовремено може да значи и укидање одређених радних места.

Економиста Кремер то доживљава као позитивну ствар. „Ако се укину непродуктивна радна места, људи који су на њима радили могли би да се преусмере на послове који су продуктивни. А тако се повећава и благостање.“