У тој потрази за новим почетком посебно се истакла Немачка. За велики број људи са Балкана она је деценијама представљала земљу прилика, место на којем се напорним радом може обезбедити бољи живот, купити некретнина, уштедети новац и створити сигурнија будућност.
Међутим, како време пролази, међу исељеницима се све чешће поставља питање које отвара много ширу расправу: исплати ли се дугорочно живот и рад у иностранству заиста онолико колико се очекивало пре одласка? Управо је такву расправу покренуо један члан популарне Фејсбук групе "Балканци у Немачкој", који је поставио кратко, али провокативно питање о вредности вишедеценијског рада у Немачкој и пензији која би на крају износила 1.100 евра.
- Радиш 40 година у Немачкој, чекаш да напуниш 67 година и онда добијеш пензију од 1.100 евра… Вреди ли то, ломити кичму у туђини? - упитао је. Његова објава убрзо је изазвала бројне реакције, а коментари су показали колико су искуства људи који су отишли са Балкана различита.
У Немачкој барем имаш прилику нешто да уштедиш
Једна корисница сматра да се вредност рада у Немачкој не може посматрати само кроз износ пензије коју ће неко примати након завршетка радног века. Како је истакла, важна је и могућност штедње током деценија проведених на раду.
Фото: Prisma Archivo, PRISMA ARCHIVO/Alamy/Profimedia
- И да је тако, имаш прилику да уштедиш током тих година. На Балкану не само да не можеш ништа да уштедиш, него дижеш кредите како би преживео. И на крају добијеш јадну пензију - написала је.
Прочитајте још
Сличан став изнео је и други корисник, који је упоредио тежину рада у иностранству са условима у земљама из којих су многи иселили.
- Ломиш и код куће кичму за 400 евра, а онда једва спајаш крај са крајем - поручио је.
Другим речима, део учесника у расправи сматра да физички тежак рад није проблем који постоји само у Немачкој. Разлика је, према њиховим искуствима и мишљењима, пре свега у могућности да се током радног века заради довољно за сигурнију будућност.
Многи су новац из Немачке улагали у некретнине на Балкану
Једна корисница истакла је оно што сматра кључном разликом између рада у Немачкој и рада у земљама из којих су многи иселили. Према њеном мишљењу, бројни људи који су деценијама радили у Немачкој успели су током тог периода да реше стамбено питање или стекну некретнину у својој домовини.
- Сви смо се ми радећи у Немачкој осигурали кућама и становима на Балкану, тако да, искрено, у тој пензији уживаш као краљ, ако је дочекаш - написала је.
Фото: James Emmerson / robertharding / Profimedia
Такав поглед на живот у иностранству деле и други чланови групе. Према њиховом мишљењу, пензија од 1.100 евра може бити недовољна за угодан живот у Немачкој, али њена вредност може изгледати сасвим другачије ако се особа након пензионисања врати у своју земљу.
Вреди се, када одеш у пензију, вратити у своју земљу, иначе са 1.100 евра у Немачкој имаш само за хлеб и со - написао је један корисник.
Једна се корисница надовезала упоређујући немачки пензиони систем са примањима која чекају раднике у појединим балканским земљама:
- Ломиш кичму и у својој земљи, али ти онда дају пензију од које немаш ни за храну - поручила је. Друга је коментаторка, користећи иронију, додала: - Не, више вреди да радиш за 400 евра и да добијеш пензију од 300 евра у нашим заосталим земљама.-
Не градите палате, улажите у станове
Међу бројним коментарима посебно се издвојио онај једног корисника који сматра да се цела будућност не би требала темељити искључиво на државној пензији, било да је реч о Немачкој или земљама Балкана. Он је поставио питање колика би пензија уопште чекала особу која би цео радни век провела у матичној земљи, а затим понудио сопствени поглед на начин на који би људи могли да обезбеде додатне приходе за старост.
Колика те пензија чека доле? Циљ је кроз тих 40 радних година покушати покренути неки сопствени посао који ће бити новац са стране за старе дане - написао је.
Фото: Lucas Vallecillos/VWPics/Profimedia
Сматра да би, уместо улагања великих износа у изградњу раскошних кућа које често остају недовољно искоришћене, неки људи требало да размишљају о другачијим облицима улагања.
Уместо да градите палате у свом селу и стављате лавове на капију, купујте станове, изнајмите их. Временом ће цена квадрата расти и имаћете шта да продате и да уживате - поручио је.
Наравно, додао је и да је свестан да већина људи нема довољно готовине да једноставно купи стан. Управо зато као једно од могућих решења спомиње куповину некретнине уз помоћ кредита.
Наравно да не мислим да људи имају готовину за стан, али томе служе кредити. Ти ради свој посао, подигни кредит за стан, изнајми га тако да покрива рату и да још остане нешто ситно. Године пролазе, стан се сам отплаћује, а ти га за 20 година продаш за двоструко више. Није све тако једноставно, треба га и одржавати, али на крају се дебело исплати - објаснио је.
Да ли је 1.100 евра довољно за мирну старост?
Расправа у Фејсбук групи показала је да одговор на питање да ли се исплати 40 година радити у Немачкој не зависи само од коначног износа пензије.
Могућност штедње: За неке је највећа предност управо могућност да током радног века зараде и уштеде више него што би могли у земљи из које су отишли.
Некретнине на Балкану: Други наглашавају да су захваљујући раду у Немачкој купили куће или станове на Балкану, због чега им повратак у домовину након одласка у пензију изгледа као финансијски прихватљивија опција.
Фото: Bernd Leitner /Rui Vale de Sousa/Panthermedia/ Profimedia
Додатни извори прихода: Трећи пак сматрају да је најважније током радног века не ослањати се само на будућу пензију, него покушати створити додатни извор прихода, било кроз сопствени посао, штедњу или улагање у некретнине.
Једно је, међутим, јасно из бројних коментара: дилема о томе да ли се исплати „ломити кичму у туђини“ нема једноставан одговор. Док је некима Немачка омогућила да стекну некретнину и обезбеде себи темеље за старост, други се питају може ли пензија од 1.100 евра бити довољна за достојанствен живот, посебно ако се остане у Немачкој.
Зато се питање које је поставио један Балканац претворило у много ширу расправу о исељавању, заради, штедњи, некретнинама и будућности. А чини се да се многи слажу барем у једноме – сама висина пензије не говори целу причу. Много тога зависи од тога шта је особа током четрдесет година рада успела да створи и да ли ће старост провести у скупој Немачкој или се вратити тамо одакле је једном кренула у потрагу за бољим животом.