Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Министри у Мерцовој влади у среду су прихватили предлог реформе обавештајног система, чиме је направљен велики корак према остварењу дугогодишњих планова за јачање немачких обавештајних служби и давање знатно ширих овлашћења њиховим агентима.
Према предложеној реформи, агенти немачке Савезне обавештајне службе (БНД) могли би изводити саботаже, спроводити офензивне кибернетичке операције и предузимати знатно агресивније шпијунске акције. Досад су углавном били ограничени на прикупљање информација због рестрикција које је Немачка намерно увела после Другог свјетског рата како би спречила понављање злоупотреба карактеристичних за нацистички обавештајни апарат.
Но због све веће претње руских саботажа и операција утицаја, али и страха да би амерички председник Доналд Трамп могао да ограничи размену обавештајних података или је искористити као средство политичког притиска, Мерцова влада одлучила је да крене у историјско јачање немачког обавештајног апарата.
Фото: Prisma Archivo, PRISMA ARCHIVO/Alamy/Profimedia
„Свакодневно смо мета шпијунаже, саботажа, кибернетичких напада и тајних операција страних сила којима је циљ да дестабилизују Немачку, нанесу штету нашој земљи и изазову политичке и друштвене промене унутар ње“, рекао је министар унутрашњих послова Александер Добринт новинарима после седнице владе у Берлину.
„Наш је задатак непрестано да прилагођавамо заштитну улогу државе тим новим врстама претњи“, додао је.
Прочитајте још
Реформу још морају да одобре оба дома немачког парламента, а на снагу би требало да ступи до 2027. године.
‘Превише зависимо од других‘
Нина Варкен, руководилац Кацеларије канцелара задужена за реформу БНД-а, поручила је да Немачка себи више не може да приушти толику зависност од страних савезника када је реч о сложеним обавештајним операцијама које сама досад није могла да спроводи.
„Досад смо се – и то треба објективно признати – у превише сигурносних подручја превише ослањали на наше партнере да нам помогну да осигурамо властиту сигурност“, рекла је Варкен.
„Једноставно речено, превише зависимо од помоћи обавештајних служби других држава. А у превише подручја та је помоћ једносмерна.“
Немачка послератна спољна обавештајна служба основана је 1956. године уз знатно строжа законска ограничења од оних која важе за обавештајне службе у многим другим земљама. Једна од последица таквог система била је изразита зависност Немачке од Сједињених Држава у прикупљању обавештајних података.
Фото: Bernd Leitner /Rui Vale de Sousa/Panthermedia/ Profimedia
Због растуће претње из Русије водећи немачки политичари сада тврде да је дошло време да се њиховим шпијунима омогући знатно снажнији одговор. Расправа је добила додатну тежину након што је прошле недеље на аеродрому Лајпциг/Хале на истоку Немачке уочен дрон са експлозивом, пронађен у близини украјинског авиона Антонов који се користи за превоз муниције.
Добринт након инцидента није директно оптужио Русију за упад дрона, али је рекао да је „хибридна претња очита“ те да иза таквих операција не стоје аматери, већ да су оне „често повезане са страним силама“. У среду је рекао како се резултати истраге инцидента још чекају.
Безбедносна ситуација у Немачкој „знатно се погоршала“ након почетка рата у Украјини, наводи се у прошлогодишњем извештају немачке унутрашње обавештајне службе.
Шта укључује нова реформа?
Нова реформа омогућила би немачким службама да на хибридне претње попут инцидента у Лајпцигу више не одговарају само прикупљањем података, већ и конкретним операцијама.
Мере би могле да укључују јавно разоткривање одговорних особа, уништавање њихове имовине, саботирање експлозива пре планираног напада или подметање лажних обавештајних података противнику после инцидента. Свака противмера морала би да буде директно повезана са првобитним нападом и не би смела да угрози људски живот или телесну безбедност.
„Проширујемо техничке способности обавештајних служби и дајемо им активна, оперативна овлашћења“, рекао је Добринт.
„Није реч само о томе да службама омогућимо да у будућности боље виде и чују те брже анализирају информације. Пре свега желимо да им омогућимо да активно делују против наших нападача и противника.“
БНД би истовремено требало да буде ослобођен дела садашњих ограничења везаних за заштиту података. То би му омогућило ширу примену технологија попут вештачке интелигенције и система за препознавање лица, као и дуже чување прикупљених података.
Агенција би у следећим годинама требало да добије и знатно више новца. Мерцова влада ове је године прорачун БНД-а повећала за око 26 посто, на 1,51 милијарду евра, пише Јутарњи.хр.
БОНУС ВИДЕО:
