Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Ministri u Mercovoj vladi u sredu su prihvatili predlog reforme obaveštajnog sistema, čime je napravljen veliki korak prema ostvarenju dugogodišnjih planova za jačanje nemačkih obaveštajnih službi i davanje znatno širih ovlašćenja njihovim agentima.
Prema predloženoj reformi, agenti nemačke Savezne obaveštajne službe (BND) mogli bi izvoditi sabotaže, sprovoditi ofenzivne kibernetičke operacije i preduzimati znatno agresivnije špijunske akcije. Dosad su uglavnom bili ograničeni na prikupljanje informacija zbog restrikcija koje je Nemačka namerno uvela posle Drugog svjetskog rata kako bi sprečila ponavljanje zloupotreba karakterističnih za nacistički obaveštajni aparat.
No zbog sve veće pretnje ruskih sabotaža i operacija uticaja, ali i straha da bi američki predsednik Donald Tramp mogao da ograniči razmenu obaveštajnih podataka ili je iskoristiti kao sredstvo političkog pritiska, Mercova vlada odlučila je da krene u istorijsko jačanje nemačkog obaveštajnog aparata.
Foto: Prisma Archivo, PRISMA ARCHIVO/Alamy/Profimedia
„Svakodnevno smo meta špijunaže, sabotaža, kibernetičkih napada i tajnih operacija stranih sila kojima je cilj da destabilizuju Nemačku, nanesu štetu našoj zemlji i izazovu političke i društvene promene unutar nje“, rekao je ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint novinarima posle sednice vlade u Berlinu.
„Naš je zadatak neprestano da prilagođavamo zaštitnu ulogu države tim novim vrstama pretnji“, dodao je.
Pročitajte još
Reformu još moraju da odobre oba doma nemačkog parlamenta, a na snagu bi trebalo da stupi do 2027. godine.
‘Previše zavisimo od drugih‘
Nina Varken, rukovodilac Kacelarije kancelara zadužena za reformu BND-a, poručila je da Nemačka sebi više ne može da priušti toliku zavisnost od stranih saveznika kada je reč o složenim obaveštajnim operacijama koje sama dosad nije mogla da sprovodi.
„Dosad smo se – i to treba objektivno priznati – u previše sigurnosnih područja previše oslanjali na naše partnere da nam pomognu da osiguramo vlastitu sigurnost“, rekla je Varken.
„Jednostavno rečeno, previše zavisimo od pomoći obaveštajnih službi drugih država. A u previše područja ta je pomoć jednosmerna.“
Nemačka posleratna spoljna obaveštajna služba osnovana je 1956. godine uz znatno stroža zakonska ograničenja od onih koja važe za obaveštajne službe u mnogim drugim zemljama. Jedna od posledica takvog sistema bila je izrazita zavisnost Nemačke od Sjedinjenih Država u prikupljanju obaveštajnih podataka.
Foto: Bernd Leitner /Rui Vale de Sousa/Panthermedia/ Profimedia
Zbog rastuće pretnje iz Rusije vodeći nemački političari sada tvrde da je došlo vreme da se njihovim špijunima omogući znatno snažniji odgovor. Rasprava je dobila dodatnu težinu nakon što je prošle nedelje na aerodromu Lajpcig/Hale na istoku Nemačke uočen dron sa eksplozivom, pronađen u blizini ukrajinskog aviona Antonov koji se koristi za prevoz municije.
Dobrint nakon incidenta nije direktno optužio Rusiju za upad drona, ali je rekao da je „hibridna pretnja očita“ te da iza takvih operacija ne stoje amateri, već da su one „često povezane sa stranim silama“. U sredu je rekao kako se rezultati istrage incidenta još čekaju.
Bezbednosna situacija u Nemačkoj „znatno se pogoršala“ nakon početka rata u Ukrajini, navodi se u prošlogodišnjem izveštaju nemačke unutrašnje obaveštajne službe.
Šta uključuje nova reforma?
Nova reforma omogućila bi nemačkim službama da na hibridne pretnje poput incidenta u Lajpcigu više ne odgovaraju samo prikupljanjem podataka, već i konkretnim operacijama.
Mere bi mogle da uključuju javno razotkrivanje odgovornih osoba, uništavanje njihove imovine, sabotiranje eksploziva pre planiranog napada ili podmetanje lažnih obaveštajnih podataka protivniku posle incidenta. Svaka protivmera morala bi da bude direktno povezana sa prvobitnim napadom i ne bi smela da ugrozi ljudski život ili telesnu bezbednost.
„Proširujemo tehničke sposobnosti obaveštajnih službi i dajemo im aktivna, operativna ovlašćenja“, rekao je Dobrint.
„Nije reč samo o tome da službama omogućimo da u budućnosti bolje vide i čuju te brže analiziraju informacije. Pre svega želimo da im omogućimo da aktivno deluju protiv naših napadača i protivnika.“
BND bi istovremeno trebalo da bude oslobođen dela sadašnjih ograničenja vezanih za zaštitu podataka. To bi mu omogućilo širu primenu tehnologija poput veštačke inteligencije i sistema za prepoznavanje lica, kao i duže čuvanje prikupljenih podataka.
Agencija bi u sledećim godinama trebalo da dobije i znatno više novca. Mercova vlada ove je godine proračun BND-a povećala za oko 26 posto, na 1,51 milijardu evra, piše Jutarnji.hr.
BONUS VIDEO:
