АфД о сахрани Младића: "Србија испунила обавезе пред Хагом"

И док је колективни Запад сагласан у осуди величанствене сахране српског генерала у престоници Србије, политички покрет Алтернатива за Немачку (АфД) одступа од заједничког антисрпског наратива који преовладава у Берлину. 

Члан ове странке у Немачко-југоисточноевропској парламентарној групи Саша Ленсинг не доводи у питање да су српске власти поштовале одлуке хашког трибунала, што није случај са осталим партијама у Немачкој.

- Србија је хапшењем и изручењем Младића Хашком трибуналу испунила своје међународне обвезе сарадње с Трибуналом. И због тога не видим разлога да данашња расправа прерасте у начелно довођење у питање става Србије према одлукама међународног трибунала - рекао је Ленсинг на упит Дојче велеа (ДВ).

Он сматра да различито перципирање лика и дела Ратка Младића унутар самог српског друштва показује колико дубоко сежу историјски сукоби и различите културе сећања, пише ДВ.

- Уједно сматрам да би у Немачкој на та различита историјска искуства требало да гледамо с потребном осетљивошћу. Величање осуђених ратних злочинаца, по моме мишљењу, не доприноси помирењу. Једнако тако, међутим, не би помогле ни паушалне осуде Србије или српског становништва - закључује Ленсинг. Рекао је како је током разговора и сусрета у Босни и Херцеговини стекао утисак да „на свим странама постоји велик интерес за мир, стабилност и добру будућност регије“.

- Од савезне владе стога очекујем разбориту и уравнотежену реакцију. Она би требало да поштује патњу жртава и правоснажне пресуде међународних судова, а истовремено и да пази да додатно не заоштри постојеће напетости у региону - закључио је политичар АфД-а.

Што се тиче укидања подршке Србији на путу према пуноправном чланству у ЕУ, АфД-ов посланик ту понавља став своје странке која начелно одбацује проширење ЕУ-а.

Овакав "благи" став, који је изузетак ако се говори о парламентарним странкама у Немачкој, није новост, пише Дојче веле. На расправи прошле године у Бундестагу поводом 30. годишњице Сребренице једина изузетка у квалификовању злочина у Сребреници у "геноцид" био је АфД. Посланик Александар Волф оспорио је квалификацију геноцида, тврдивши да су „Срби убијали мушкарце, а жене и децу начелно поштедели“, као и да култура сећања наметнута споља не помаже смиривању напетости у БиХ.