Хрвати и Срби живе заједно под земљом: Ево и зашто

На први поглед делује као сцена из постапокалиптичног филма, црвена прашина, огољени пејзажи без дрвећа, рупе по земљи и температуре које лети прелазе 50 степени.

Међутим, испод те сурове површине крије се потпуно другачији свет: подземне куће са дневним собама, кухињама, интернетом и пријатном температуром током целе године.

Град Кубер Педи налази се око 846 километара северно од Аделејда, у срцу Јужне Аустралије. Познат је као светска престоница опала јер чак 70 одсто свих опала на планети долази управо одатле. Оно по чему је заиста јединствен јесте чињеница да велики део становништва живи у некадашњим рудницима исклесаним у стенама.

Све је почело сасвим случајно још 1915. године

Четрнаестогодишњи дечак Вили Хачисон пратио је оца током неуспеле потраге за златом у аустралијској унутрашњости. Док су одрасли тражили воду, дечак је на земљи угледао комаде опала који су буквално лежали по површини.

Вест о открићу брзо се проширила и убрзо су почели да стижу рудари из свих крајева Аустралије, међу њима и многи војници који су се враћали из Првог светског рата у потрази за новим почетком.

Насеље је званично добило име Кубер Педи 1920. године. Назив долази из језика аустралијских Абориџина и у преводу значи „рупа белог човека“.

Али живот у тој области показао се много тежим него што су рудари очекивали.

Лети температуре достижу чак 52 степена у хладу, а хлада готово да нема. Ваздух је изузетно сув, вегетације нема, а ноћу температуре нагло падају.

Први становници покушавали су да живе у обичним кућама на површини, али пустиња је брзо показала колико је то готово немогуће.

Решење су пронашли управо тамо где су проводили дане под земљом.

Док су копали тунеле тражећи опале, схватили су да је температура у стенама стално пријатна. Тако су почели да проширују рударска окна и претварају их у домове.

Данас подземне куће у Кубер Педију имају све што имају и класичне куће: спаваће собе, купатила, кухиње, струју, воду и интернет. Разлика је само у томе што су исклесане директно у пешчару.

Највећа предност је температура која се током целе године креће између 22 и 24 степена, без потребе за клима-уређајима или грејањем.

Становници кажу да унутрашњост изгледа много пријатније него што људи замишљају. Зидови од наранџастог пешчара стварају топао амбијент, а поједини власници чак у стени праве полице, украсе или базене.

Једно од најпознатијих места у граду некада је припадало ловцу на крокодиле познатом као Крокодил Хари. Његов подземни бар, пун необичних скулптура и ексцентричних детаља, данас је туристичка атракција.

Под земљом се у овом граду не налазе само куће.

Ту су и цркве исклесане у стенама, међу којима се посебно издваја Српска православна црква Светог Илије из 1993. године са осветљеним витражима и иконама уклесаним у зидове.

Постоје и подземна књижара, галерије, музеји, па чак и хотел у којем туристи могу да преспавају дубоко испод земље и искусе живот становника пустиње.

Живот на површини подједнако је необичан

Градски терен за голф нема траву, већ се игра на голој земљи. Играчи са собом носе комаде вештачке траве које спуштају када ударају лоптицу.

По граду постоје упозорења на необележене рупе, остатке старих рударских окана којих у околини има више од 250.000. Терен изгледа готово као површина Месеца.

Управо због тог нестварног пејзажа Кубер Педи је привукао и Холивуд.

Овде су снимани филмови попут „Побеснелог Макса“ са Мелом Гибсоном и „Питцх Блацк“ са Вин Дизелом. Филмским екипама готово да није била потребна сценографија јер је природно окружење већ изгледало као свет после апокалипсе.

Град данас има око 2.500 становника из више од 45 различитих националности, међу којима су и Срби, Грци, Хрвати и бројни досељеници из Европе и Азије.

Иако се многи и даље баве ископавањем опала, власти су забраниле рударење у стамбеним деловима града. Ипак, локални рудари често пронађу начин да наставе копање под изговором „реновирања куће“.

Посебан проблем представља вода

У тој области нема река ни језера, па се вода црпи из огромног подземног резервоара који се налази више од два километра испод земље. Реч је о води старој милионима година, због чега су трошкови снабдевања међу највишима у Аустралији.

Кубер Педи тако већ више од једног века опстаје захваљујући двема стварима скривеним дубоко испод земље води и опалу.

И управо због тога овај град остаје једно од најнеобичнијих места на планети, где се живот одвија далеко од сунца, у подземном свету усред пустиње.

(Telegraf.rs)