Зашто Италијани еспресо пију стојећи за шанком?

Док туристи траже слободан сто и смештају се уз кафу, Италијани често остају за шанком, наруче еспресо, попију га у неколико гутљаја, размене коју реч с барменом или познаником и наставе својим путем.

На први поглед могло би се закључити да су једноставно у журби. То је делимично тачно, али иза ове свакодневне навике крије се много више. Како преноси Метрополитан, она говори о посебном месту које кафа, али и локални бар, заузимају у италијанском друштвеном животу.

Када Италијан наручи "un caffè", по правилу мисли на еспресо. Мала шољица интензивне кафе припрема се брзо, а једнако се брзо и попије. Ујутру је често прати "cornetto", италијанско пециво налик кроасану, па цео доручак може да траје свега неколико минута.

Многима зато нема смисла ни да седају за сто. Уђу, наруче, попију кафу, поједу нешто и наставе с даном. Ипак, италијански бар много је више од места на којем се на брзину узима дневна доза кофеина.

Реч "бар" у Италији има нешто другачије значење него што бисмо очекивали. Од раног јутра па све до вечери тамо се долази на кафу и доручак, брзи залогај, разговор с пријатељима или послеподневни аперитив.

Посебно у мањим местима и градским четвртима, људи се из дана у дан враћају у исти локал. Бармени знају шта стални гости пију, гости се међусобно познају, а неколико минута проведених за шанком постаје део свакодневног ритма. Управо зато кафа понекад уопште није најважнији разлог доласка.

Стални гост долази по еспресо, али с њим добија и поздрав познатог лица, кратку размену новости с баристом, неколико речи са комшијом или случајан сусрет с особом коју познаје годинама.

За такав облик дружења није потребно договарати ручак, вечеру или вишесатно дружење. Довољно је свратити у локал у ком знате да ће вас неко поздравити с "buongiorno".

У времену у којем велики део дана проводимо гледајући у екране, такве кратке и спонтане интеракције могу да имају посебну вредност. Наравно, свакодневни одлазак у бар није лек за усамљеност, али може да ствара осећај припадности заједници.

Не морају то да буду дубока пријатељства. Кратак разговор, шала с барменом или неколико речи с особом коју сваког јутра срећете на истом месту довољно је да локал престане да буде само место за кафу и постане простор у којем нисте потпуни странац.

А зашто онда кафу пију стојећи?

Разлога је неколико. Еспресо је мали и предвиђен за брзо испијање, јутарња посета бару често траје само неколико минута, а навика испијања кафе за шанком дубоко је укорењена у италијанској култури. Постоји и практична страна приче.

У појединим италијанским кафићима цена може да зависи од тога да ли пијете кафу за шанком или користите услугу за столом, па седење може да буде скупље. Ипак, шанк има и занимљиву друштвену функцију. Људи се тамо природно нађу једни уз друге, размене неколико речи и затим крену својим путем. Еспресо тако остаје кратак друштвени ритуал, уместо повода за дуго седење.

Наравно, ако сте на одмору у Италији, нема потребе да опонашате локално становништво до последњег детаља. Можете да седнете за сто, полако испијате кафу и посматрате свакодневни живот око себе. Но следећи пут када угледате групу Италијана како стоји за шанком и у неколико минута испија еспресо, можда ћете тај призор посматрати другачије. Није реч само о кафи, а ни само о журби.

То је мали свакодневни ритуал у ком се на неколико тренутака застане међу људима, поздраве позната лица и размени покоја реч. Понекад је шољица еспреса само добар изговор да се некоме пожели добро јутро – а управо таквих спонтаних сусрета у савременој свакодневици често недостаје.

(Курир)