Имала кућу за 750 евра у Италији, али није издржала

Ипак, после само шест месеци схватила је да италијански „слатки живот“ није оно што је замишљала. У личној исповести за "The Telegraph" открила је због чега је одлучила да напусти земљу у коју се преселила у потрази за срећом.

Пре три године Анабел је са породицом напустила Велику Британију, надајући се да ће у иностранству пронаћи боље услове за живот.

У међувремену су прешли хиљаде километара, живели на Исланду и Маурицијусу, а затим се преселили у Италију, уверени да су коначно пронашли место на којем желе да остану.

Фото: Oliviero Olivieri / robertharding / Profimedia, СПЦ

– Желели смо бољи живот. Чинило нам се да је Италија наша последња станица, коначно право место. Колико сам само погрешила – написала је Анабел.

Своју исповест започела је описом Умбрије, живописне области у централној Италији, познате по зеленим брежуљцима, средњовековним селима и традиционалној кухињи.

Иако милиони путника сваке године долазе у Италију привучени њеним природним лепотама и начином живота, Анабел је после пола године одлучила да спакује кофере.

Кућа са двориштем за само 750 евра

Анабел ради посао који јој омогућава да буде готово било где у свету, док је њен супруг Немац и ради као пилот хеликоптера.

Због природе њихових занимања, могли су слободно да бирају земљу у којој ће живети.

Боравак на Исланду научио их је да им, упркос природним лепотама те земље, хладна клима и тежак језик не одговарају.

Разматрали су Португалију, Француску и Шпанију, али су се на крају определили за Италију, пре свега због хране, културе и климе.

Изнајмили су малу сеоску кућу са земљиштем на ободу села у Умбрији, недалеко од границе са Тосканом.

Месечна кирија износила је свега 750 евра.

У кући су живели Анабел, њен супруг, њихов трогодишњи син и кућни љубимци, пас, две мачке и десет кокошака. Анабел је у време пресељења била трудна са другим дететом.

На први поглед, све је изгледало идилично.

– Сваки мештанин којег сам упознала био је шармантан, темпераментан и срдачан. До локалног вртића стиже се за осам минута хода низбрдо, а боравак је бесплатан. Храна је свежа и увек божанствена – описала је.

Посебно јој је одговарала клима, са топлим, али не превише спарним летима и пријатним пролећем и јесени.

„Италија је потпуна супротност Британији“

Анабел је приметила и да су људи у Италији углавном добро расположени, док је у земљи из које долази, према њеном утиску, све више незадовољства.

Оценила је и да је премијерка Ђорђа Мелони допринела осећају оптимизма и националног поноса међу делом становништва.

У својој исповести позвала се на извештај "Mental State of the World", у оквиру пројекта "Global Mind Project", у којем су представљени забрињавајући показатељи менталног благостања становника Велике Британије.

Иако је нагласила да је поносна на своје британско порекло, признала је да јој недостаје земља какву памти из ранијих година.

Као један од проблема навела је и тржиште некретнина.

Поседује гарсоњеру у Лондону, али су јој се рате стамбеног кредита почетком године удвостручиле.

Поред тога, тврди да је осам месеци покушавала да исели станара којем је уговор истекао и који је кирију плаћао само делимично.

Сматра да су прописи о изнајмљивању некретнина постали све неповољнији за станодавце, а сада планира да прода стан за знатно мање новца него што га је платила пре пет година.

У Италији је, с друге стране, открила да је могуће пронаћи далеко приступачније некретнине.

– Програм „кућа за један евро“ можда је великим делом маркетиншки трик, али кућу за реновирање са земљиштем од нешто мање од пола хектара заиста можете да купите за мање од 80.000 евра – навела је.

И поред свих тих предности, породица је одлучила да оде.

Бирократија која „доводи до очаја“

Први разлог за одлазак, како објашњава Анабел, јесте италијанска бирократија.

Према њеним речима, чак и најједноставнији административни послови могу да постану исцрпљујући.

– Бирократија би довела до очаја и свеца. Једног дана, када све ово буде само далека успомена, смејаћу се томе колико је у Италији компликовано послати писмо поштом или заказати преглед код лекара. За сада је, међутим, наша љутња још превише свежа – написала је.

Други проблем односи се на васпитање и образовање деце.

Иако Италију сматра земљом која је изузетно наклоњена породицама, није јој одговарао верски садржај у вртићу који је похађао њен син.

Према њеном сведочењу, дечак је сваке среде проводио два сата на верским активностима које је она доживљавала као претерану индоктринацију.

Такође је изразила забринутост због могућности које се младима пружају након завршетка средње школе.

Сматра да, упркос бројним предностима живота у Италији, земља не нуди довољно перспективе младим људима.

Језичка баријера постала је највећи проблем

Ипак, Анабел признаје да последњи и можда најважнији разлог за одлазак нема толико везе са Италијом колико са њом самом.

Ни после неколико месеци није успела да превазиђе језичку баријеру.

Уписала је интензивни курс италијанског језика, али јој је комуникација и даље представљала велики изазов.

– Страни језици ми лоше иду. Чак и када говорим енглески, довољно сам стидљива пред непознатим људима. А тек да причам на италијанском? То ми је тешко, непријатно, ствара ми осећај изолованости и обесхрабрује ме – признала је.

Како каже, није сигурна да би чак и после више година проведених у Италији стекла довољно самопоуздања да се осећа као код куће.

Управо је тај осећај изолованости пресудио да породица поново потражи ново место за живот.

Следећа станица је Америка

После живота у Великој Британији, на Исланду, Маурицијусу и у Италији, Анабел је закључила да за њену породицу можда најбоље решење није у Европи.

Због тога планирају пресељење у Сједињене Америчке Државе.

– Без обзира на то колико је предео леп и колико су људи срдачни, нигде у Европи нећу заиста процветати – написала је.

Америку види као земљу која нуди велики избор различитих начина живота, од пустињских предела и топлих плажа до планина, скијалишта и великих језера.

Нада се да ће управо тамо пронаћи трајни дом за своју породицу.

А једна ствар посебно је радује.

– У ком год кутку да завршимо, једну ствар већ могу да прецртам са списка. Учење потпуно новог језика од нуле – закључила је Анабел.

(The Telegraph)

БОНУС ВИДЕО