Зашто Италијани еспресо пију стојећи за шанком?

Док туристи траже слободан сто и смештају се уз кафу, Италијани често остају за шанком, наруче еспресо, попију га у неколико гутљаја, размене коју реч с барменом или познаником и наставе својим путем.

На први поглед могло би се закључити да су једноставно у журби. То је делимично тачно, али иза ове свакодневне навике крије се много више. Како преноси Метрополитан, она говори о посебном месту које кафа, али и локални бар, заузимају у италијанском друштвеном животу.

Када Италијан наручи "un caffè", по правилу мисли на еспресо. Мала шољица интензивне кафе припрема се брзо, а једнако се брзо и попије. Ујутру је често прати "cornetto", италијанско пециво налик кроасану, па цео доручак може да траје свега неколико минута.

Фото: Depositphotos/expressiovisual

Многима зато нема смисла ни да седају за сто. Уђу, наруче, попију кафу, поједу нешто и наставе с даном. Ипак, италијански бар много је више од места на којем се на брзину узима дневна доза кофеина.

Реч "бар" у Италији има нешто другачије значење него што бисмо очекивали. Од раног јутра па све до вечери тамо се долази на кафу и доручак, брзи залогај, разговор с пријатељима или послеподневни аперитив.

Посебно у мањим местима и градским четвртима, људи се из дана у дан враћају у исти локал. Бармени знају шта стални гости пију, гости се међусобно познају, а неколико минута проведених за шанком постаје део свакодневног ритма. Управо зато кафа понекад уопште није најважнији разлог доласка.

Стални гост долази по еспресо, али с њим добија и поздрав познатог лица, кратку размену новости с баристом, неколико речи са комшијом или случајан сусрет с особом коју познаје годинама.

За такав облик дружења није потребно договарати ручак, вечеру или вишесатно дружење. Довољно је свратити у локал у ком знате да ће вас неко поздравити с "buongiorno".

У времену у којем велики део дана проводимо гледајући у екране, такве кратке и спонтане интеракције могу да имају посебну вредност. Наравно, свакодневни одлазак у бар није лек за усамљеност, али може да ствара осећај припадности заједници.

Не морају то да буду дубока пријатељства. Кратак разговор, шала с барменом или неколико речи с особом коју сваког јутра срећете на истом месту довољно је да локал престане да буде само место за кафу и постане простор у којем нисте потпуни странац.

А зашто онда кафу пију стојећи?

Разлога је неколико. Еспресо је мали и предвиђен за брзо испијање, јутарња посета бару често траје само неколико минута, а навика испијања кафе за шанком дубоко је укорењена у италијанској култури. Постоји и практична страна приче.

У појединим италијанским кафићима цена може да зависи од тога да ли пијете кафу за шанком или користите услугу за столом, па седење може да буде скупље. Ипак, шанк има и занимљиву друштвену функцију. Људи се тамо природно нађу једни уз друге, размене неколико речи и затим крену својим путем. Еспресо тако остаје кратак друштвени ритуал, уместо повода за дуго седење.

Наравно, ако сте на одмору у Италији, нема потребе да опонашате локално становништво до последњег детаља. Можете да седнете за сто, полако испијате кафу и посматрате свакодневни живот око себе. Но следећи пут када угледате групу Италијана како стоји за шанком и у неколико минута испија еспресо, можда ћете тај призор посматрати другачије. Није реч само о кафи, а ни само о журби.

То је мали свакодневни ритуал у ком се на неколико тренутака застане међу људима, поздраве позната лица и размени покоја реч. Понекад је шољица еспреса само добар изговор да се некоме пожели добро јутро – а управо таквих спонтаних сусрета у савременој свакодневици често недостаје.

(Курир)

БОНУС ВИДЕО