Zašto Italijani espreso piju stojeći za šankom?

Dok turisti traže slobodan sto i smeštaju se uz kafu, Italijani često ostaju za šankom, naruče espreso, popiju ga u nekoliko gutljaja, razmene koju reč s barmenom ili poznanikom i nastave svojim putem.

Na prvi pogled moglo bi se zaključiti da su jednostavno u žurbi. To je delimično tačno, ali iza ove svakodnevne navike krije se mnogo više. Kako prenosi Metropolitan, ona govori o posebnom mestu koje kafa, ali i lokalni bar, zauzimaju u italijanskom društvenom životu.

Kada Italijan naruči "un caffè", po pravilu misli na espreso. Mala šoljica intenzivne kafe priprema se brzo, a jednako se brzo i popije. Ujutru je često prati "cornetto", italijansko pecivo nalik kroasanu, pa ceo doručak može da traje svega nekoliko minuta.

Foto: Depositphotos/expressiovisual

Mnogima zato nema smisla ni da sedaju za sto. Uđu, naruče, popiju kafu, pojedu nešto i nastave s danom. Ipak, italijanski bar mnogo je više od mesta na kojem se na brzinu uzima dnevna doza kofeina.

Reč "bar" u Italiji ima nešto drugačije značenje nego što bismo očekivali. Od ranog jutra pa sve do večeri tamo se dolazi na kafu i doručak, brzi zalogaj, razgovor s prijateljima ili poslepodnevni aperitiv.

Posebno u manjim mestima i gradskim četvrtima, ljudi se iz dana u dan vraćaju u isti lokal. Barmeni znaju šta stalni gosti piju, gosti se međusobno poznaju, a nekoliko minuta provedenih za šankom postaje deo svakodnevnog ritma. Upravo zato kafa ponekad uopšte nije najvažniji razlog dolaska.

Stalni gost dolazi po espreso, ali s njim dobija i pozdrav poznatog lica, kratku razmenu novosti s baristom, nekoliko reči sa komšijom ili slučajan susret s osobom koju poznaje godinama.

Za takav oblik druženja nije potrebno dogovarati ručak, večeru ili višesatno druženje. Dovoljno je svratiti u lokal u kom znate da će vas neko pozdraviti s "buongiorno".

U vremenu u kojem veliki deo dana provodimo gledajući u ekrane, takve kratke i spontane interakcije mogu da imaju posebnu vrednost. Naravno, svakodnevni odlazak u bar nije lek za usamljenost, ali može da stvara osećaj pripadnosti zajednici.

Ne moraju to da budu duboka prijateljstva. Kratak razgovor, šala s barmenom ili nekoliko reči s osobom koju svakog jutra srećete na istom mestu dovoljno je da lokal prestane da bude samo mesto za kafu i postane prostor u kojem niste potpuni stranac.

A zašto onda kafu piju stojeći?

Razloga je nekoliko. Espreso je mali i predviđen za brzo ispijanje, jutarnja poseta baru često traje samo nekoliko minuta, a navika ispijanja kafe za šankom duboko je ukorenjena u italijanskoj kulturi. Postoji i praktična strana priče.

U pojedinim italijanskim kafićima cena može da zavisi od toga da li pijete kafu za šankom ili koristite uslugu za stolom, pa sedenje može da bude skuplje. Ipak, šank ima i zanimljivu društvenu funkciju. LJudi se tamo prirodno nađu jedni uz druge, razmene nekoliko reči i zatim krenu svojim putem. Espreso tako ostaje kratak društveni ritual, umesto povoda za dugo sedenje.

Naravno, ako ste na odmoru u Italiji, nema potrebe da oponašate lokalno stanovništvo do poslednjeg detalja. Možete da sednete za sto, polako ispijate kafu i posmatrate svakodnevni život oko sebe. No sledeći put kada ugledate grupu Italijana kako stoji za šankom i u nekoliko minuta ispija espreso, možda ćete taj prizor posmatrati drugačije. Nije reč samo o kafi, a ni samo o žurbi.

To je mali svakodnevni ritual u kom se na nekoliko trenutaka zastane među ljudima, pozdrave poznata lica i razmeni pokoja reč. Ponekad je šoljica espresa samo dobar izgovor da se nekome poželi dobro jutro – a upravo takvih spontanih susreta u savremenoj svakodnevici često nedostaje.

(Kurir)

BONUS VIDEO