Африка се цепа: Научници кажу да Земља добија НОВИ ОКЕАН

Ипак, "ускоро" је релативан појам. За овај процес и даље ће бити потребно неколико милиона година, што је, међутим, веома кратак период на геолошкој временској скали, преноси портал Сциенце Алерт.

"Открили смо да је процес раздвајања у овој зони узнапредовао више и да је Земљина кора тања него што је ико раније сматрао", каже Кристијан Рован, геонаучник са Универзитета Колумбија.

Како наводи, Источна Африка је у процесу раздвајања одмакла даље него што се раније мислило.

Откриће важно и за историју човека

Једна од најзанимљивијих ствари у вези са овим открићем јесу могуће последице за разумевање људске еволуције. Туркана зона расцепа у Кенији богата је фосилима раних хоминина, због чега се сматра једном од кључних локација за проучавање еволуције човека.

Међутим, ново откриће указује на могућност да тај регион није нужно био значајнији за наше претке од других подручја у Африци, већ да су управо геолошки процеси створили веома повољне услове за очување фосила.

Тамо где се тектонске плоче сударају могу настајати планински ланци, док се на местима где се плоче удаљавају једна од друге могу формирати нови океански басени.

За потребе нове студије научници су се усредсредили на одређени део овог система - Туркана расцеп, који се простире стотинама километара кроз Кенију и Етиопију.

Тим је анализирао раније обављена сеизмичка мерења у том региону и израчунао дебљину Земљине коре. 

Када кора у зони расцепа постане тања од приближно 15 километара, улази у фазу која се назива "сужавање". Након достизања ове тачке процес континенталног раздвајања значајно напредује.

Како ће настати нови океан?

За неколико милиона година овај процес могао би да пређе у следећу фазу - океанизацију. Као што назив сугерише, реч је о процесу током којег се формира нова океанска кора.

Континентална кора постепено се растеже и стањује, а магма из унутрашњости Земље може да избија и хлађењем формира нову кору. Временом би тако могао настати нови океански басен, у који би продирала вода из околних мора и океана. 

Какве везе све ово има са фосилима наших предака?

Истраживачи процењују да је Туркана расцеп ушао у садашњу фазу сужавања пре око четири милиона година, након дужег периода вулканске активности. Занимљиво је да се овај период приближно поклапа са старошћу неких од важних фосила хоминина и других налаза пронађених на том подручју.

Научници сматрају да то можда није случајност. Како се кора мењала, стварали су се услови за интензивније таложење седимената, што је могло омогућити боље очување остатака организама који су тада живели на овом подручју.

Истраживачи наводе да временско подударање тектонских промена и појаве дебелих слојева богатих фосилима указује на могућност да је управо ова геолошка фаза створила важне услове за њихово очување. Према њиховој претпоставци, тектонске промене могле су имати значајну улогу у стварању изузетно богатог палеоантрополошког записа у подручју Туркане.

Научници истичу да ће будућа истраживања детаљније испитати ову везу, а истраживање је објављено у часопису Nature Communications.

(Блиц)