У Јадран пуштају хиљаде хоботница: Ево због чега

Тим са Универзитета у Болоњи верује да обична хоботница може да помогне у контроли популације ракова, преноси Phys.org.

Плави рак потиче са атлантске обале Северне Америке, а у Средоземље је стигао пре више деценија, највероватније баластним водама теретних бродова.

Његова популација последњих година нагло расте, што италијанске власти и рибарска удружења повезују са загревањем мора и климатским променама.

- Хоботницу смо одабрали јер је она природни и веома ефикасан предатор ракова - објаснио је истраживач Антонио Касалини.

Плави ракови направили велику штету

Својим оштрим кљештима плавичасте боје, којима вешто отварају шкољке, плави ракови изазивају огромне проблеме на североистоку Италије, једном од водећих европских региона за узгој ових мекушаца.

Власти региона Емилија-Ромања прошле године су објавиле да је од 2022. године штета достигла готово 17 милиона евра. Према проценама пољопривредно-рибарског удружења Колодирети, укупна штета за целу Италију износи око 200 милиона евра, а значајно је погођен и регион Венето.

- Једе апсолутно све, укључујући и младе шкољке на морском дну. У лагунама око делте реке По је направио прави покољ - рекао је Давиде Санули, 64-годишњи рибар и узгајивач дагњи који учествује у пројекту пуштања малих хоботница.

Плави ракови су одлични пливачи, могу да нарасту до једног килограма и готово да немају природних непријатеља.

Пројекат "Окто-Блу"

Пројекат „Окто-Блу“, који финансира регион Емилија-Ромања, покренут је прошле године са циљем повећања броја хоботница које би се супротставиле раковима.

Научни тим у лучком граду Чезена­тику у лабораторији узгаја хоботнице у посебним базенима. Када достигну одговарајућу величину, хиљаде јединки се у великим пластичним врећама превозе до мора и пуштају у близини подводних гребена, где су постављена вештачка склоништа од цемента и глине која би требало да им помогну да преживе.

Од јуна је пуштено око 80.000 младих хоботница, а до краја августа планира се пуштање још толико. Истраживачи се надају да ће се барем део њих успешно развити.

- Циљ је да се створи мања приобална заједница која може ефикасније да се бори против плавог рака - изјавио је техничар за аквакултуру Антонио Касалини.

Замисао има и значајна ограничења. Обична хоботница не живи у плитким, пешчаним и топлијим водама лагуна, где плави рак наноси највећу штету, па би њен утицај на тим подручјима могао бити занемарљив. Истраживачи су свесни тог проблема.

Други стручњаци сматрају да би бранцин могао бити ефикаснији предатор, док тим са Универзитета у Болоњи паралелно проучава и јегуље, које се хране јајима ракова.

(Phys.org)