Сутра је Крстовдан: Строги пост - унесите 2 ствари у дом

Јесењи Крстовдан, познат и као Воздвижење Часног Крста, православни верници обележавају 27. септембра, а Крстовдан обичаји тог дана носе снажну поруку духовног и телесног прочишћења. Овај велики празник, у црквеном календару означен црвеним словом, уједно је и симболичан почетак припрема за хладне дане који долазе.

По предању, царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла је крст 326. године, када је отишла у Палестину да обиђе света места.

После открића царице Јелене, патријарх Макарије је пред окупљеним народом уздигао Крст који је Христос носио до Голготе. Отуда и назив Воздвижење у богослужбеном календару, где је празник црвеним словом обележен као заветни.

Хришћанско предање каже да је народ патријарху одговорио молитвом Господи помилуј, која се на исти начин и данас пева на православним литургијама.

Истог дана слави се и успомена на повратак Часног крста из Персије у Јерусалим.

Крст се чувао у сребрном сандуку у јерусалимској цркви Васкрсења све до 614. године, када су Јерусалим заузели Персијанци.

„Када је цар Хозрој освојио Јерусалим и многи народ одвео у ропство, Крст би пребачен у Персију“, одакле га је на Голготу, „ходећи босоног и у бедној одећи, изнео цар Ираклије“, записано је у Охридском прологу владике Николаја Велимировића.

„Тада Часни крст би положен у храм Васкрсења, на радост и утеху целог хришћанског света“, записао је епископ Николај.

Крст се током ратова изгубио. Када је касније поново пронађен, спретни верници узимали су његове делове у нади да имају велику моћ, јер су направљени од светог дрвета.

По непотврђеним подацима, делове тог крста имали су чак и неки српски владари.

Пост на Крстовдан није само одрицање од хране

На Крстовдан се по правилу пости, али пост не важи само за јеловник, већ и за стање духа. Исхрана се тог дана своди на најједноставније, храну без уља и без намирница животињског порекла. Суштина је, ипак, дубља.

– Пост на Крстовдан није само телесна дисциплина, већ и прилика за духовно чишћење и смирење, истичу духовници.

Главни циљ овог поста јесте уздржавање од негативних мисли, лоших поступака и унутрашњег немира, чиме се верник приближава унутрашњем миру и духовној јасноћи.

Босиљак који чува кућу и укућане

Међу најпознатијим обичајима везаним за Јесењи Крстовдан јесте уношење освештаног босиљка у кућу. Ова мирисна биљка има посебно место у православној традицији.

– Босиљак се сматра симболом мира, вере и заштите, а верује се да његово присуство у дому штити укућане од лоше енергије и болести.

Зашто се баш на овај дан једе грожђе

На Крстовдан грожђе има посебно значење. Тог дана се једе као симбол духовне и материјалне благости, а народно веровање каже да доноси срећу ономе ко га поједе.

– Грожђе симболизује слатку победу и плодност, а конзумирањем на Крстовдан призивамо обиље и успех, каже предање.

Враћање дугова као чишћење савести

За овај празник везује се још један важан обичај, враћање дугова, и то не само материјалних, већ и моралних. Тај гест показује спремност да се односи међу људима очисте и сведу на поштење и међусобно поштовање.

– Враћањем дугова ослобађамо се терета и стварамо мир са другима, али и са самима собом.

Дан када се јача вера и породица

Изнад свега, Крстовдан позива вернике да се подсете дубоке снаге коју носи вера и да негују породичне и заједничке вредности. Празник не подсећа само на Христов крст, већ и на снагу коју људи могу пронаћи у вери, скромности и искреним делима.

Обичаји на Крстовдан: сређивање куће је добродошло

На Крстовдан се држи строги пост, а многи верници тог дана једу само хлеб и грожђе, пише РТС.

За многе друге празнике обележене црвеним словом важи да не треба сређивати кућу, усисавати и радити сличне послове, али на Крстовдан је обрнуто. Тог дана је добро средити кућу и тако је припремити за зиму. У супротном, верује се да ће вам целе године све „ићи наопако“.

У свим селима тада се исплаћују људи који од Ђурђевдана до Крстовдана чувају поља и терају птице, а глобе се наплаћују од оних чија стока прави штету на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено о Ђурђевдану.

По древним обичајима, на јесењи Крстовдан бере се и освећује босиљак, јер се верује да има моћ да однесе негативну енергију.

Каква ће бити зима, види се већ на Крстовдан

Народно веровање каже да ће зима бити богата снегом ако је на Крстовдан облачно, а ако нема падавина, наредна година биће сушна.

Облачан Крстовдан најављује снеговиту зиму. Ако је ведар, биће сувомразице.

Ако ласте не оду до Крстовдана, неће бити јаке зиме.

И тиха киша о Крстовдану предсказује благу зиму.

Грмљавина о Крстовдану најављује плодну годину.

Занимљиво је и веровање да људи рођени на овај дан на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста, па су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.

Крстовдан се слави два пута годишње

Овај велики празник обележава се два пута годишње: 27. септембра је јесењи Крстовдан, а 18. јануара зимски Крстовдан.

(Крстарица)