Ово су правила облачења која треба поштовати у манастиру

Србија је позната по великом броју православних светиња. Заправо где год да кренете наићи ћете на манастире и цркве који су уткани у српску историју чинећи их неодвојивим делом верског, друштвеног, културног, политичког живота.

Често се поставља питање, како се обући за манастир, како се понашати?

Одговор на ово питање почећемо констатацијом да је манастир монашка кућа. А када некоме идете у посету свакако ћете водити рачуна о култури понашања и облачења. Главно је да не треба претеривати ни у чему, ни у претерано слободном облачењу али ни у претераној скрушености.

Како се обући за манастир

Ако погледате монахиње видећете да оне носе дуге сукње, покривену косу. Али то никако не значи да би и ви требале тако да се облачите.

Наравно, није умесно носити миниће, имати голишав стомак, разголићена рамена, преуске фармерке, које се до скора нису ни носиле у цркви. То је једноствно питање доброг васпиања и укуса. Много пута девојке које тако дођу у цркву кажу да се осећају непријатно и марамом покушавају да поправе свој стајлинг.

Са друге стране непотребно је и носити сукње до земље, мараме на глави. Ношење марама је у руској традицији, али се током векова пренело и на неке наше вернике.

Човек у цркву треба да иде онако како изгледа сваког дана, а не да покушава да се оделом учини бољим.

Важно је напоменути да је пре уласка у цркву потребно обрисати руж са усана. Сасвим је нехигијенски, некултурно љубити иконе на којима остаје руж.

Мушкарци не би требали да улазе у цркву у шорцевима, без кошуља или мајица, раздрљени, боси ако је плажа у близини.

Некада су људи недељом облачили најлепшу одећу када су ишли у цркву. Данас то није тако, обичаји се мењају па и начин облачења када се иде у цркву.

Све у свему, у манастир и цркву треба ићи пристојно обучен, да се сами осећате удобно и комотно и да не збуњујете како монахе и монахиње тако и посетиоце манастира.

Шта обући у манастиру и како се понашати?

У манастиру владају посебна правила понашања која би било добро да поштујете, како не би реметили мир и молитвену тишину. Пре свега, не треба трчати, гласно говорити и причати током црквених служби, загледати у сваки ћошак. Треба знати да женама није дозвољен улаз у олтар. Додуше не треба заборавити да су некада биле жене ђаконисе које су помагале свештеницима и могле су ући у олтар.

Правило је да се током уласка у цркву оде до престоне иконе, то је она у средини најближа олтару и да се човек поклони светитетљу или светитељки који су на њој.

Добро је и мало поседети у цркви када није служба, бити сам са собом, уронити у сопствене дубине и потражити одговоре на питања која су вам важна.

Када у манастир идете са децом немојте их пуштати да баш дивљају, поготово не током службе да је не би ометали.

(Ало ЛепотеСрбије)