Да ли треба да се прекрстимо сваки пут када пролазимо поред цркве? Да ли је потребно осенити се лрсним знаком пред иконом у туђем дому, на јавном месту или пре него што започнемо неки посао? Док једни такве поступке сматрају природним изразом православне вере, други се питају да ли је неопходно да се сваки пут јавно прекрсте, нарочито када су окружени људима који можда не деле њихова верска уверења.
Vadim Arzyukov / Alamy / Alamy / Profimedia / Profimedia
У тим расправама лако се изгуби смисао самог чина. Прекрстити се није навика нити гест којим се другима показује којој вери припадамо. У православљу знак крста представља исповедање вере у Христа, а начин на који се човек крсти говори и о његовом односу према молитви, светињи и свакодневном животу. Управо о томе говори једна поука Светог Серафима Саровског, једног од најпоштованијих руских светитеља. Његове речи не остављају много простора за недоумицу када је реч о стиду због јавног исповедања вере.
- Не стиди се хришћанине да се прекрстиш са десном руком и три спојена прста пред црквом када пролазиш, пред светињом, пред иконом на коју наиђеш у дому пријатеља свог, пред оброк да би заблагодарио Господу, пред почетак посла, након завршетка рада, када крећеш негђе и када стижеш, када се молиш у цркви или код куће... Нигђе се и никада не стиди да се прекрстиш десном руком у славу Божију, јер како ти Њега познаш међу људима, тако ће и Он тебе познати на Небу јер га се ниси постидео... - говорио је Свети Серафим Саровски.
Суштина речи руског светитеља није у томе да се верник оптерећује тиме да ли је сваки пут учинио знак крста, већ у томе да се не одриче своје вере из страха од туђег мишљења. Прекрстити се пред храмом, захвалити Богу пре јела или започети посао молитвом за православног хришћанина нису поступци којима се тражи пажња околине, већ начини да се вера не остави по страни чим човек изађе из цркве.
Зато се питање не завршава на томе да ли треба да се прекрстимо када пролазимо поред храма. Много је важније да ли ћемо то учинити слободно, са разумевањем и без потребе да своју веру прилагођавамо туђим очекивањима. Знак крста има смисла онда када није представа за друге, већ свесно исповедање онога у шта верујемо.