Појавила се велика мистериозна рупа на Антарктику- 89.121km²

 У заливу Бреид, који је у то доба године иначе потпуно залеђен, настала је рупа површине 89.121 квадратни километар, што је упоредиво са величином Португала. Сателитски снимци потврдили су појаву коју научници на том подручју никада раније нису забележили, преноси "Science Alert".

Комбинација екстремних временских услова

Индијски истраживачки тим предвођен геонаучником Џибанџотијем Свејном утврдио је да је полинија настала због низа екстремних временских услова, пре свега снажних атмосферских река и морских топлотних таласа. Своја открића објавили су у часопису "Geophysical Research Letters".

У периоду од јула до августа 2024. године забележено је шест таквих атмосферских река које су доносиле топао и влажан ваздух. Научници наводе да је реч о једном од најјачих забележених преноса влаге усред зиме.

– Низ интензивних атмосферских река, познатих као „реке на небу“, пренео је велике количине влаге из нижих географских ширина према Антарктику. Истовремено је стално струјање према југу потискивало морски лед према полу – објашњавају аутори студије.

Те појаве су, како наводе аутори, изазвале појачано зрачење топлоте према површини, загревање атмосфере и топао снег, што је спречило стварање леда.

– Истовремено су снажни ветрови изазвали Екманово усисавање, које подиже топлију дубинску воду према површини и тако доприноси загревању горњег слоја океана. Дуготрајни морски топлотни таласи додатно су успорили залеђивање – наводи се у студији.

Екманово усисавање настаје када ветар помера велике масе површинске воде. У овом случају процес је на површину подигао дубоку циркумполарну воду, која је топлија од површинске воде у то доба године и тиме спречио њено замрзавање.

Овакве појаве могле би да постану све чешће

Свејн и његов тим предвиђају да ће овакве полиније на Антарктику постајати све чешће. Климатске промене, како наводе, јачају атмосферске реке, изазивају чешће и дуготрајније топлотне таласе у ваздуху и мору и загревају горње слојеве Јужног океана.

– Низак ниво морског леда и стварање полинија могли би да постану уобичајени у регионима у којима је лед историјски био стабилан – закључује тим у свом раду.

Антарктик је 2024. године имао други најнижи забележени ниво зимског морског леда, одмах иза рекордне 2023. године. Четири најнижа нивоа у историји мерења забележена су током последње четири године.

У јуну 2024. није се заледило ни велико подручје Белингсхаузеновог мора, на западној страни Антарктичког полуострва, где је отворен остао део океана величине Француске.

Последице за читаву планету

Морски лед плута на океану и његово топљење не утиче директно на ниво мора. Међутим, он делује као заштитни појас око ледених плоча и глечера на копну, чије би топљење убрзало пораст нивоа мора.

Научнике забрињава то што ће без тог леденог прстена већи део антарктичког леденог покривача бити изложен све топлијој океанској води. Морски лед је кључан и за антарктичке екосистеме, јер од његовог постојања зависе ланци исхране који утичу на велики део светских океана.

Постоје јасни докази да су ове промене глобалне климе последица људских активности, првенствено сагоревања фосилних горива. То истовремено значи да је могуће променити смер ових трендова.

Истраживање је објављено у научном часопису "Geophysical Research Letters".

(ScienceAlert)