Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Са Аљаске је до Ајове допремљен блок глечерског леда тежак око 1,1 тону, мада су поједини каснији извори наводили чак две тоне. За транспорт су били потребни рониоци, хеликоптер, авион и камион-хладњача.
Фото: Depositphotos/erectus
Лед је стигао на Државни универзитет Ајове, где је у октобру 1977. одржана Међународна конференција о коришћењу ледених брегова. Окупила је око 200 стручњака из 18 земаља који су разматрали могућност коришћења поларних ледених маса као извора пијаће воде.
План вредан 100 милиона долара
Саудијска Арабија већ је много улагала у десалинизацију морске воде, а принц је тражио алтернативу. Његова идеја била је једноставна: уместо да огромне количине слатке воде из ледених брегова заврше у океану, могле би да буду транспортоване до подручја у којима воде нема довољно.
План је предвиђао да се са Антарктика довуче ледени брег тежак око 100 милиона тона. Био би обложен изолационим материјалима како би се успорило топљење, а затим би га снажни тегљачи месецима вукли до Арабијског полуострва.
Тадашње процене говориле су да би путовање трајало око осам месеци и коштало приближно 100 милиона долара. Рачунало се и да би током пута могло да се истопи око 20 одсто ледене масе.
Прочитајте још
Научници упозоравали на велики проблем
Идеја је, међутим, имала озбиљне препреке. Ледени брег морао би да пређе хиљаде километара, прође кроз снажне морске струје и стигне у све топлије воде.
Амерички стручњак за поларне области Вилфорд Викс сликовито је упозорио да би тегљачи, када пређу екватор, могли да открију да иза њих више нема леденог брега – већ само конопац.
Поред топљења, постојала је опасност да се ледена маса распадне током пута, као и питање како би огромне количине воде биле складиштене и дистрибуиране након доласка.
Хиљадама година стар лед завршио у пићу
Велики ледени брег никада није стигао до Саудијске Арабије, али је демонстрација из Ајове добила неочекиван крај.
Блок глечерског леда допремљен са Аљаске, за који се процењивало да је стар неколико хиљада година, разбијен је на мање комаде. Део тог леда завршио је у пићима учесника конференције.
Тако је експеримент који је требало да покаже како би ледени брегови једног дана могли да помогну у решавању несташице пијаће воде завршио као изузетно скуп извор коцкица леда.
Мохамед ал-Фајсал никада није остварио свој план, а преминуо је 2017. године. Ипак, идеја није потпуно нестала. Током наредних деценија више пута су се појављивали предлози да се ледени брегови транспортују до подручја погођених несташицом воде, али ниједан пројекат таквих размера до данас није постао комерцијално одржив.
БОНУС ВИДЕО
