Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Из његовог леденог дела, наиме, излива се тамноцрвени ток воде који оставља трагове преко белог пејзажа, и то у условима у којима би вода требало да буде - залеђена.
Реч је о “Крвавом водопаду” (Blood Falls) на Антарктику, једном од најнеобичнијих природних феномена на Земљи.
Ново истраживање, објављено у часопису Antarctic Science, коначно је осветлило механизам којим се овај “водопад” ствара и излази на површину. Тиме је заокружена још једна фаза вишедеценијске “научне слагалице”.
Када је аустралијски геолог Грифит Тејлор, 1911. године, први пут наишао на ово место, претпоставио је да црвену боју изазивају алге у леду. Управо зато је локалитет назвао “Крвави водопад”.
Међутим, касније се показало да је његова претпоставка била погрешна. Нису у питању алге, већ нешто потпуно другачије.
Прочитајте још
Шта се крије иза феномена?
Нова истраживања су утврдила да је феномен резултат спорог истицања изузетно слане, гвожђем богате воде, која је “заробљена” испод северног дела Тејлор глечера најмање 1,5 милиона година.
Ова вода је остала изолована када је древни “џеп” морске воде “заробљен” и одсечен, док је глечер напредовао и прекрио га слојевима леда.
Временом је вода постајала сланија, до тачке у којој се више не понаша као обична вода. Данас се прецизније описује као брина (концентрисани слани раствор), која се не леди на ниским температурама.
Када слана вода доспе на површину долази у контакт са кисеоником из атмосфере, па настаје процес оксидације гвожђа - исти онај који доводи до стварања рђе и управо он доприноси карактеристичној црвеној боји.
Једна од највећих научних мистерија дуго је била питање - како течност уопште може да се креће кроз тако екстремно хладан и густ лед?
Тек 2017. године, тим истраживача са Универзитета у Фербанксу успео је да прати путању воде помоћу радарских мерења.
Откривен је систем од око 300 метара дугог мрежног канала, унутар глечера, кроз који вода под притиском полако циркулише од дубине ка површини.
Ово је разрешило и други парадокс - како вода остаје течна у тако хладним условима, преноси Science Alert.
Кључ је у високом садржају соли, који значајно снижава тачку смрзавања. Поред тога, када део воде ипак почне да се леди, процес ослобађа топлоту, која загрева околни лед и помаже да канал остане отворен.
Научници истичу да је Тејлор глечер тренутно “најхладнији познати глечер” на којем постоји континуирани ток течне воде.
Можда најфасцинантнији аспект “Крвавог водопада” није хемија - већ биологија.
Стотине метара испод површине леда, у потпуном мраку, без кисеоника и сунчеве светлости, више од милион година опстаје читава заједница микроба.
Ови микроорганизми не користе уобичајене изворе енергије, попут кисеоника или светлости. Уместо тога, ослањају се на сулфате као основни енергетски извор.
Реч је о екстремним условима у којима живот функционише потпуно другачије него на површини планете - без светлости, без атмосферског дисања и без спољашњих органских извора енергије.
Микробиолог Џил Микаки са Универзитета у Тенесију годинама је покушавала да прикупи узорак ове воде. Када је то коначно успела, анализе су потврдиле постојање активног микробиолошког екосистема.
Научници сматрају да “Крвави водопад” није само “занимљивост” Антарктика.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Овај систем данас се користи у области астробиологије као модел за проучавање могућих облика живота у екстремним условима ван Земље - посебно у леденим, тамним и кисеоником сиромашним окружењима, попут оних која би могла постојати на Месецу или Марсу.
Најновије истраживање, које је водио Петер Доран са Државног универзитета Луизијане, бави се управо механизмом избијања “Крвавог водопада”.
Током септембра 2018. године, истраживачи су готово случајно имали три независна мерна система активна истовремено у области Тејлор глечера:
- ГПС станицу која је пратила кретање глечера;
- камеру која је свакодневно фотографисала “Крвави водопад”;
- сензоре за мерење температуре у оближњем језеру.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Ниједан од ових инструмената није био постављен са циљем да “ухвати” тренутак избијања воде, али су управо то успели.
Истраживачи овај случај описују као “срећну подударност посматрања” (серендипитоус алигнмент оф обсерватионс), а подаци су показали да се током периода изливања догодило неколико јасних промена:
- површина глечера се спустила за око 15 милиметара;
- његово кретање унапред успорило је за скоро 10%;
- забележен је изненадни пад температуре воде;
- на површини “Крвавог водопада” појавили су се нови црвени трагови.
Другим речима, научници су први пут директно посматрали како се глечер физички мења док “испушта” заробљену слану воду, преноси Телеграф.
Закључак истраживања је да се испод глечера периодично акумулира притисак слане воде.
Када тај притисак достигне одређени ниво, вода се пробија на површину у облику пулсних изливања. Сваки такав догађај мења структуру леда изнад - спушта његову површину и успорава кретање глечера.
Након тога систем се поново “ресетује” и почиње нова фаза акумулације притиска.
Научници сада разматрају могућност да континуирано праћење “Крвавог водопада” може открити да ли се учесталост и интензитет ових догађаја мењају током времена.
У том смислу, локалитет би могао постати својеврсни природни индикатор промена унутар Тејлор глечера.
БОНУС ВИДЕО:
