Сећате ли се почетка рата у Авганистану? Прошло је 25 година

Био је то почетак операције „Трајна слобода“ ("Operation Enduring Freedom"), војне кампање која је трајала готово две деценије и променила геополитичку слику света.

Инвазија није била само одговор на трагедију 11. септембра, већ и кулминација вишегодишњих тензија између Сједињених Америчких Држава и талибанског режима, који је пружао уточиште терористима.

Терористички напад на Њујорк био је прекретница

Напад на Авганистан био је директна последица терористичких напада 11. септембра 2001. године, када је мрежа Ал Каида, предвођена Осамом бин Ладеном, убила готово 3.000 људи у Њујорку, Вашингтону и Пенсилванији.

Ал Каида је деловала из Авганистана, где је од средине деведесетих имала сигурно уточиште под заштитом талибанског режима.

Талибани, који су 1996. године преузели власт у Кабулу под вођством Муле Омара, контролисали су већину земље и омогућили Ал Каиди да оснује кампове за обуку и планирање операција.

Након бомбашких напада на америчке амбасаде у Кенији и Танзанији 1998. године, Вашингтон је више пута тражио изручење Осаме бин Ладена. Талибански лидери одбили су те захтеве, позивајући се на верске и правне разлоге.

Ултиматум и почетак глобалног „рата против тероризма“

Након 11. септембра, председник САД Џорџ В. Буш издао је ултиматум: талибани морају да предају бин Ладена и униште терористичке базе или ће се суочити са војном силом.

Када су захтеви одбијени, Сједињене Државе одлучиле су да подрже Северни савез, коалицију авганистанских фракција које су се већ годинама бориле против талибанске власти.

Тиме је почело оно што је Буш назвао „ратом против тероризма“ – глобална кампања чији је циљ био уништавање мрежа које представљају претњу међународној безбедности.

Почетак инвазије: Ваздушни удари и пад Кабула

У зору 7. октобра 2001. године америчке и британске снаге започеле су масовне ваздушне ударе на талибанске и циљеве Ал Каиде широм Авганистана.

Мета су биле војне базе, комуникациони центри и складишта оружја. Крстареће ракете типа "Tomahawk" и бомбардери "B-52" уништили су велики део талибанске инфраструктуре већ током првих дана.

На терену су "CIA" и америчке специјалне јединице сарађивале са Северним савезом, пружајући му логистичку и обавештајну подршку.

До средине новембра талибанске снаге почеле су да се урушавају.

Дана 13. новембра 2001. године Северни савез ушао је у Кабул готово без борбе, док је талибанска влада побегла према југу.

Пад талибанског режима и пропуштена прилика

До почетка децембра пао је и Кандахар, последње велико талибанско упориште.

У борбама око планинског подручја Тора Бора америчке снаге покушале су да заробе бин Ладена, али је он успео да побегне у Пакистан.

До краја године талибански режим био је срушен, а Хамид Карзаи именован је за привременог председника на међународној Бонској конференцији.

Две деценије касније: Повлачење и повратак талибана

Иако је почетак рата био брз и одлучан, рат у Авганистану претворио се у најдужи амерички сукоб у историји.

Операција „Трајна слобода“ ("Operation Enduring Freedom") званично је завршена 2014. године, након чега је започела нова фаза – операција "Freedom's Sentinel", усмерена на обуку и подршку авганистанској војсци.

Међутим, упркос огромним улагањима, процењује се да су укупни трошкови рата премашили два билиона долара, док су авганистанске институције остале крхке и зависне од западне помоћи.

Споразум у Дохи из фебруара 2020. године, потписан између САД и талибана, предвиђао је повлачење страних трупа до маја 2021. године, што је касније продужено до 31. августа исте године.

Повлачење САД и повратак на почетак

Када је председник Џо Бајден у априлу 2021. године потврдио крај америчке мисије, талибани су започели муњевиту офанзиву.

До јула су освојили већину провинцијских центара, а 15. августа 2021. године, готово без отпора, ушли су у Кабул.

Председник Ашраф Гани побегао је из земље, а призори хаоса на аеродрому, док су америчке снаге евакуисале више од 120.000 људи, обишли су свет.

Талибани запленили америчко оружје и рекреирали познату фотографију

Након паничног америчког повлачења, талибани су се домогли америчког оружја.

Последњи амерички војници напустили су Авганистан 30. августа 2021. године, чиме је завршена двадесетогодишња интервенција која је однела више од 2.400 америчких живота, десетине хиљада живота авганистанских цивила и оставила дубоке политичке и друштвене ожиљке.

Талибани су поново прогласили Исламски Емират Авганистан, враћајући земљу на почетак приче која је почела две деценије раније.

(Index.hr)