Могу ли "међуизбори" у новембру да вежу руке Трампу?

Шта су међуизбори?

Американци ће 3. новембра бирати чланове Конгреса, који се састоји из два дома: Представничког дома и Сената.

Избори се одржавају сваке две године, а када се одржавају на половини четворогодишњег председничког мандата, називају се међуизборима, односно "midterms".

Фото: depositphotos/lightsource

Један од кључних задатака Конгреса је доношење савезних закона који важе на територији целе земље.

Исход избора одлучиће која ће политичка партија, Трампови републиканци или опозиционе демократе, контролисати Конгрес и колико ће председнику бити лако да спроводи своје планове.

Резултати се такође сматрају показатељем задовољства Американаца радом председника до тог тренутка.

Ко се бира?

Биће изабрано свих 435 чланова Представничког дома, доњег дома Конгреса. Њихов мандат траје две године. У Представничком дому се најчешће предлажу и разматрају закони.

Истовремено, бирачи ће одлучивати и о 35 од укупно 100 места у Сенату, горњем дому Конгреса. Сенатори имају шестогодишње мандате. Између осталог, они одобравају или блокирају законе који стигну из Представничког дома.

Истог дана бирачи у великом делу САД бираће и политичаре на нивоу савезних држава. Међу најпажљивије праћеним биће избори за гувернере у Калифорнији, Флориди, Џорџији и Мичигену.

Која су кључна питања?

Америчка економија је једна од главних тема за бираче који се суочавају са високим ценама горива, хране, становања и здравствене заштите.

Инфлација је и даље изнад нивоа који циљају америчке Федералне резерве, делом због рата који су САД и Израел започели са Ираном у фебруару.

Демократе тврде и да је Трампов програм царина довео до повећања цена за Американце.

Имиграција је још једно кључно питање. Републиканци тврде да је Трамп испунио велико предизборно обећање из 2024. године тако што је пооштрио контролу границе и покренуо широку, често контроверзну акцију против илегалне имиграције.

Вештачка интелигенција такође је постала све важнија тема последњих недеља.

Истакнути политичари из обе странке сагласни су да је потребно регулисати вештачку интелигенцију, чиме се супротстављају Трампу, који је одбацио идеју о законима којима би се контролисао развој ове технологије.

Шта је на коцки?

Конгрес је једна од три гране власти у САД, уз председника и правосуђе. Контрола Конгреса кључна је за доношење закона.

И Представнички дом и Сенат тренутно су под контролом Републиканске странке, али је њихова већина веома тесна.

Републиканци имају 218 места у Представничком дому, што је управо минималан број потребан за контролу тог дома, уз једног независног посланика који гласа са њима.

У Сенату имају 53 места, док је за већину потребно 51.

Уколико опозиционе демократе поново преузму контролу над најмање једним домом Конгреса, добиће могућност да на дневни ред ставе и законе које саме предлажу.

Ко би могао да победи?

Бирачи су у прошлости често „кажњавали“ странку којој припада председник и гласали против ње на међуизборима.

Најновија истраживања јавног мњења показују да Трамп има веома ниску подршку.

Други мандат започео је са подршком нешто већом од 50 одсто, према сајту "Silver Bulletin", али је почетком октобра она пала на око 37 одсто, док је 61 одсто испитаника изразило незадовољство његовим радом.

Ипак, нису сва места у оба дома подједнако неизвесна. Нека се сматрају сигурним за републиканце, а друга за демократе.

Амерички партнер "BBC"-ја, "CBS News", издвојио је девет трка за Сенат које треба пратити, у државама попут Ајове и Њу Хемпшира, као и 42 трке за Представнички дом, између осталих у Аризони и Охају.

Овогодишњи избори су непредвидивији и због сукоба две странке око начина на који су повучене изборне јединице за Представнички дом.

Републиканци су покушали да стекну предност тако што су у појединим државама направили изборне мапе које им више одговарају, а демократе су одговориле на исти начин.

Демократа Џош Турек и републиканка Ешли Хинсон воде тесну трку за место у Сенату из Ајове.

Шта то значи за Трампа?

Ако демократе освоје контролу над Представничким домом или Сенатом, америчком председнику Доналду Трампу биће много теже да прогура законе кроз Конгрес.

То би могло да успори или блокира његове планове на унутрашњем плану, иако је током свог мандата проналазио начине да користи председничка овлашћења и без пуне подршке своје странке.

Демократска контрола макар једног дома Конгреса омогућила би им и да путем одбора покрену истраге о различитим аспектима Трампове администрације.

На мети би могли да се нађу наводи о корупцији, изградња нове плесне сале у Белој кући, као и методе које користи америчка Служба за имиграцију и царинску контролу ("ICE").

Унутар Демократске странке води се и дебата о томе да ли против Трампа треба покренути процес опозива ("impeachment"), односно поступак за подизање политичких оптужби у Конгресу који може довести до политичког, а не кривичног суђења.

Уколико републиканци задрже контролу над Конгресом, Трамп ће моћи да настави са спровођењем својих планова до краја мандата.

Шта ови избори значе за председничке изборе 2028. године?

Трампово име неће бити на гласачком листићу на изборима за Конгрес, иако је позвао републиканце да се понашају као да јесте и да гласањем за републиканске кандидате подрже његов досадашњи рад.

Без обзира на исход, политички аналитичари ће резултате готово сигурно користити као показатељ расположења бирача и њиховог става према правцу у којем Трамп води земљу.

Трамп не може да се кандидује за трећи председнички мандат.

Након међуизбора очекује се да ће све више пажње бити усмерено на питање ко би могао да буде његов наследник као републикански кандидат за председника 2028. године и ко би му се могао супротставити из редова демократа.

(Telegraf.rs)

БОНУС ВИДЕО