Ове навике возача су УБИЦЕ ГОРИВА - а сви то радимо

Многи возачи имају исту навику: на семафору крену као да их неко јури, неколико десетина метара касније нагло коче, па чим се отвори простор поново дају јак гас. Делује као да се тако добија на времену, али аутомобил тада стално претвара енергију горива у убрзавање, а затим ту енергију кочењем претвара у топлоту. Стручни подаци америчког Министарства енергетике показују да агресивна вожња, која укључује пребрзо кретање, нагло убрзавање и нагло кочење, може да смањи економичност горива за око 15 до 30 одсто при вожњи на отвореном путу, а чак 10 до 40 одсто у градској вожњи са честим стајањем и кретањем. 

У преводу, није проблем у томе што сте једном јаче притиснули гас. Проблем настаје када такав стил вожње постане свакодневна навика. Ако сваког јутра кроз град возите као да сте на трци, а онда пред сваким семафором кочите у последњем тренутку, аутомобил ће тражити више горива него када се крећете мирно и гледате неколико десетина метара унапред. Уз то, агресивна вожња повећава оптерећење кочница, гума и других делова аутомобила, па рачун не мора да стигне само на бензинској пумпи.

Најскупља грешка је „крени, стани“

Посебно је лоша комбинација када возач стално мења темпо. На пример, види колону испред себе, убрза да јој се приближи, онда нагло кочи, па чим се направи неколико метара простора опет убрза. Много је рационалније оставити довољно растојања и пустити аутомобил да се креће што уједначеније. Тако ћете често мање користити и гас и кочницу, а истовремено ћете имати више времена да реагујете ако возило испред вас закочи. Немачки аутомобилски клуб АДАЦ управо вожњу унапред планираним темпом и одржавање довољног растојања наводи међу основним начинима за смањење потрошње.

BloombergAdria.com

То је посебно важно у градовима као што су Београд, Нови Сад, Ниш или Крагујевац, где возач током једног путовања може десетине пута да стане на семафору, у колони или на раскрсници. Не можете да уклоните гужву, али можете да промените начин на који кроз њу возите. Ако видите да је семафор испред вас црвен, нема много смисла да убрзавате до њега па онда панично кочите. Ако саобраћај дозвољава, довољно је раније пустити гас и постепено смањивати брзину.

Не јурите следећи семафор

Једна од најскупљих навика је и покушај да се „ухвати“ сваки зелени таласт тако што се аутомобил непотребно убрзава. Ако је следећи семафор већ црвен, додатних 10 или 20 километара на сат често неће направити никакву разлику јер ћете свакако морати да станете. Уместо тога, возач може да пусти аутомобил да постепено успори и да сачека повољнији тренутак за наставак вожње. Код аутомобила са мануелним мењачем притом не треба без потребе избацивати мењач у лер, јер савремени мотори у режиму успоравања могу да прекину довод горива.

Још једна честа грешка је вожња на превисоким обртајима и онда када аутомобил нема потребу за тим. Код мануелног мењача раније пребацивање у виши степен преноса, када услови и мотор то дозвољавају, може да помогне да се обртаји спусте и потрошња смањи. АДАЦ наводи да је код многих возила штедљивије возити са нижим бројем обртаја и правовремено мењати брзине, док аутомобили са аутоматским мењачем често имају Ецо режим који управо томе служи. 

Ауто-пут није тркачка стаза

На отвореном путу и ауто-путу друга прича је брзина. Аутомобил при већој брзини мора много више енергије да троши на савладавање отпора ваздуха, па потрошња не расте само зато што мотор „више ради“. Америчко Министарство енергетике наводи да просечна потрошња горива почиње нагло да се погоршава при вишим брзинама, док подаци које преноси АДАЦ показују колико разлика може бити велика: у једном њиховом примеру бензински аутомобил је при просечних 100 км/х трошио око 6,7 литара на 100 километара, док је при 160 км/х потрошња порасла на око 10,1 литар.

BloombergAdria.com

Зато је и оно чувено „само да га мало јаче стиснем да стигнем раније“ често лош посао за новчаник. На деоници од 100 километара можда ћете уштедети одређено време, али ћете за ту уштеду платити већом потрошњом. Уз то, вожња већом брзином повећава ризик и оставља мање времена за реакцију. За возача који плаћа гориво из свог џепа, најпаметнија комбинација је углавном уједначена брзина, без непотребног убрзавања и кочења.

Шта тачно каже рачуница

Колико је прича озбиљна види се када се потрошња преведе у динаре. Максимална малопродајна цена коју је Министарство унутрашње и спољне трговине одредило за период од 2. до 9. октобра 2026. износи 207 динара за литар бензина БМБ 95 и 236 динара за литар евродизела. 

Рецимо да аутомобил троши 7 литара бензина на 100 километара када се вози нормално. За 1.000 километара то је 70 литара, односно око 14.490 динара по цени од 207 динара за литар. Ако због веома агресивне вожње потрошња порасте за 20 одсто, што је илустративна рачуница, аутомобил би трошио око 8,4 литра на 100 километара. За истих 1.000 километара то је 84 литра, односно око 17.388 динара.

BloombergAdria.com

Разлика је, дакле, скоро 2.900 динара на само 1.000 километара. Стварна разлика зависи од аутомобила, саобраћаја, терена и начина вожње, па овај наш пример не треба схватити као гаранцију да ће сваки аутомобил толико више трошити. 

Не поправљајте потрошњу само стилом вожње

Наравно, није свака велика потрошња последица тога што возач воли да притисне гас. На рачун утичу и стање аутомобила, температура, гужва, нагиби, клима, терет и притисак у пнеуматицима. Због тога возач који примети да му је потрошња одједном значајно скочила не би требало само да промени стил вожње, већ и да провери аутомобил.

Гуме су један од детаља који се лако заборавља. Пнеуматици са прениским притиском повећавају отпор котрљања, па мотор мора да уложи више енергије да би аутомобил ишао истом брзином. Америчко Министарство енергетике наводи да правилно надуване гуме у просеку могу побољшати економичност за око 0,6 одсто, а у неким случајевима и до 3 одсто, уз напомену да притисак треба подешавати према препоруци произвођача, а не према максималном притиску исписаном на бочној страни гуме. 

(Курир)