Трамп "заратио" са ЕУ због Путина: Брисел му спрема одговор

Према нацрту заједничке изјаве, лидери на седници Европског савета планирају да позову на додатне санкције и мере усмерене на руске приходе од нафте. Владе држава чланица ЕУ тиме одбацују Трампову тврдњу да је обезбедио „енергетско примирје” између Русије и Украјине, пише Политико.

Ово неслагање открива све већи јаз у стратегији којом Москву желеле да присиле на преговоре. Док Трамп настоји да снизи цене горива у САД допуштањем већег протока руског дизела на светско тржиште, европски лидери сматрају да је ограничавање енергетских прихода Кремља и даље кључно за присиљавање Путина на прекид рата.

- Русију не занимају деескалација, прекид ватре нити мир - изјавио је пољски премијер Доналд Туск у понедељак на безбедносној конференцији у Варшави.

- Зато идем у Брисел да затражим од партнера да озбиљно размотре јачање санкција против Русије.

Немачки канцелар Фридрих Мерц такође је позвао на нова ограничења. Истакао је да Москва наставља са нападима на украјинску енергетску инфраструктуру, упркос Трамповој најави примирја.

- Русија ће искрено преговарати само под притиском - рекао је Мерц у понедељак.

- Након безобзирних напада Москве на цивилно снабдевање енергијом у Украјини, морамо још више да пооштримо санкције.

Највећи пакет санкција досад

Притисак се појачава након што су министри спољних послова ЕУ у понедељак одобрили досад највеће проширење листе санкционисаних, на коју је додато више од 1.600 појединаца и компанија. Европска комисија припрема и 23. пакет секторских санкција. Високи украјински званичник, који је због осетљивости преговора говорио под условом анонимности, рекао је да Кијев очекује да ће предлог стићи пред владе ЕУ до краја године.

Сличан став имају и друге европске земље. Велика Британија и Норвешка такође су најавиле да ће појачати притисак на Москву.

- Важно је санкционисати Русију како не би могла да финансира рат - изјавио је норвешки министар одбране Торе О. Сандвик те позвао на затварање пропуста у постојећим ограничењима.

Трампова изборна рачуница

Многе европске дипломате незванично процењују да је Трампов нагли заокрет према ублажавању мера мотивисан првенствено унутрашњеполитичким разлозима уочи америчких избора за Конгрес, који се одржавају следећег месеца.

Један високи званичник потврдио је да такав став преовладава међу представницима ЕУ.

Председник је под притиском због цена горива које су нагло порасле од почетка рата између САД и Израела против Ирана. Трамп је у кампањи 2024. обећао да ће цена бензина бити испод два долара по галону, а сада су бирачи суочени са двоструко вишим износима. Због тога би републиканци могли да изгубе контролу над Конгресом.

Његов договор са Путином предвиђа да се у наредним месецима на светско тржиште пусти додатних 4,8 милиона тона руског дизела, што би требало да смањи притисак на залихе и цене.

Ипак, европски и украјински званичници сумњају да ће та количина донети значајну промену. Истичу да обећани волумен покрива тек десетак дана америчке потражње и сматрају да споразум угрожава напоре да се Москви ускрате средства за финансирање рата.

- Чињеница је да ће то додатно гориво имати минималан утицај на цене у САД - рекао је високи званичник ЕУ.

- Овде се ради о изборима - додаје други званичник ЕУ.

- Рекао је да ће снизити цене, а онда је одлучио да уђе у рат са Ираном.

Званичници такође сумњају у то намерава ли Путин уопште да поштује наводно енергетско примирје. Русија је наводно наставила да напада украјинску енергетску мрежу и након објаве договора, а Кијев тврди да их о томе нико није консултовао.

Засад већина европских званичника избегава да јавно критикује Трампа, упркос сумњама. Један дипломата наводи да би ЕУ и Украјина требало да задрже свој смер наредних недеља, када би дугорочне намере америчке администрације према Кијеву могле да постану јасније. Додаје и како би Трамп могао поново да промени став ако Путин не испоручи обећани дизел.

Притисак на Вашингтон

Овај спор је поново актуелизовао европске захтеве да Вашингтон доследније спроводи сопствене санкције против Москве. Туск је позвао Европу и САД на заједничко деловање како би показали Русији да су спремни на строже мере.

Шефица европске дипломатије Каја Калас позвала је Вашингтон да свој приступ усклади са Бриселом. Каласова је подсетила на опсежан закон о санкцијама Русији, који је заговарао покојни републикански сенатор Линдзи Греам. Трамп га је потписао прошли месец, али га још није у потпуности спровео. Тај закон даје Вашингтону додатне алате за сузбијање руске трговине енергентима и кажњавање оних који помажу у рату. Европски званичници желе да администрација користи те алате, а не да ублажава ограничења на руски извоз.

Оштрије мере траже и неки републиканци.

- Мислим да морамо почети да спроводимо закон о санкцијама Русији - изјавио је републикански посланик Ден Креншо на конференцији у Варшави.

Неслагање поставља и шира питања о зависности Европе од Вашингтона, посебно након извештаја да су амерички званичници претили ограничавањем приступа америчком оружју ако Кијев не престане да напада руске рафинерије нафте.

Званичник НАТО-а рекао је да тренутно нема назнака да Вашингтон спроводи те претње јер би обустава продаје нашкодила и америчким произвођачима оружја.

- ПУРЛ је добар посао за Американце - рекао је тај званичник те објаснио да се ради о иницијативи НАТО-а путем које европски савезници финансирају куповину америчког оружја за Украјину.

Европски комесар за одбрану Андријус Кубилијус није директно коментарисао те извештаје, али је нагласио да Европа мора хитно да преузме главну одговорност за сопствену одбрану док Вашингтон смањује своје војно присуство на континенту.

Кључан тренутак догодиће се у четвртак, када ће лидери ЕУ покушати да задрже притисак на Москву док њихов најмоћнији савезник иде у супротном смеру.