Гишкина сестра у једној од задњих објава рекла ко га је убио

Славица Божовић била је позната јавности по бројним гостовањима и интервјуима у којима је говорила о свом брату, његовом животу, односима унутар београдског подземља и околностима под којима је страдао.

Посебно се говорило о њеним сведочењима о ексхумацији Гишкиних посмртних остатака 2017. године, када је његово тело, након 26 година, пренето из Београда у породичну гробницу у селу Безјово, у Кучима, у Црној Гори.

BloombergAdria.com

У интервјуима се присећала и последњег сусрета са братом, као и бола који је његова погибија оставила у породици. И тако је било до последњег дана њеног живота - славила је име покојног брата.

У једној од последњих објава на Фејсбуку, Славица је писала на годишњицу Гишкине смрти и јавно је за његову погибију још једном оптужила, како је то често говорила, "комунистички режим", пошто није веровала да је супарничка страна ликвидирала Ђорђа, него да је метак дошао иза његових леђа.

- На данашњи дан 1991 године је убијен са леђа од стране комунистичког режима мој брат Ђорђе Божовић у Госпићу где је отишао са својом Гардом да брани наш напаћени народ. Нека му је Царство Небеско - поручила је Славица 15. септембра.

Ђорђе Божовић Гишка рођен је 16. септембра 1955. године у Пећи, а одрастао је у Београду, где је током осамдесетих година постао једна од познатијих фигура криминалног миљеа.

Почетком деведесетих година, заједно са Браниславом Матићем Белим, учествовао је у оснивању Српске гарде.

BloombergAdria.com

Погинуо је 15. септембра 1991. године на ратишту код Госпића, само дан пре свог 36. рођендана. Околности његове погибије остале су предмет различитих сведочења и спекулација.

Неколико верзија Гишкине погибије и прича о издаји

Према званичној верзији, Гишка је убијен снајпером од стране Хрвата, али већ од дана када је његово тело враћено у Србију, почеле су да се конструишу алтернативне верзије овог догађаја.

BloombergAdria.com

Једна верзија Гишкине смрти, која каже да команданта нису убили Хрвати, већ је реч о издаји и убиству с леђа, потиче од Вука Драшковића. Непосредно после Гишкине смрти он је за "Вечерње новости" изјавио:

- Према информацијама које имам из Госпића, а добио сам их у разговору са Ђорђевим синовцем Миланом, који је био уз њега када је погођен, наши су држали фронт према шест хиљада усташа. Према тим вестима, Ђорђе, који је увек први кретао у јуриш и ишао корак испред осталих, погођен је из снајпера испод леве мишке, право у срце. Последње речи су му биле "За мном јунаци". Издахнуо је на Миловановим рукама. 

Разговор Драшковића са дописником Новости, прекинуле су сирене које су одавале почаст Божовићу, а неки од Ђорђевих сабораца повикали су:

- Издаја! Убијен је с леђа! 

BloombergAdria.com

Вук је тада нагласио да:

- Треба наћи поштеног лекара, који ће извршити обдукцију и утврдити праву истину.

Тога дана, када су се његови саборци окупили у његовом дому да одају последњи поздрав и изјаве саучешће, "Вечерње новости" извештавале су: 

BloombergAdria.com

"Ђорђеви саборци објашњавају да осим двојице раније погинулих, и сада команданта у њиховим редовима нема више жртава. Истичу да су сви момци одлично обучени и спремни за борбу. Неко предлаже: да се момци из српске гарде одмах повуку, како сви не би били враћени кући у сандуцима, са ранама у леђима!? У разговор 'упада' и Сима Дубајић са констатацијом да се, такво нешто не сме урадити јер, народ се мора бранити!"

Ђорђев саборац, којег ословљавају са Дуги објашњава да је њихов командант свих ових дана веома мало спавао, да је стално обилазио своје борце и храбрио. Након погибје тело је пренето у једну цркву. Тамошњи народ долазио је да ода последњу пошту палом браниоцу."

(Вечерње новости 17.9.1991.)