Свештеник открио шта је заиста затечено у Гишкином гробу

Посмртни остаци некадашњег команданта Српске гарде Ђорђа Божовића Гишке, према ранијем сведочењу протојереја Велибора Џомића, нису иструлили ни 26 година након његове смрти. Свештеник, који је држао опело Гишки, али и његовим родитељима Гаври и Милени, је тада испричао шта је затекао приликом отварања породичне гробнице.

- Својим очима сам видео да је иструлио дрвени сандук, да је иструлио и лимени сандук у коме је био, да му је тело било у води у гробници и да је сатрулила само тканина. Оно што није иструлило су он и дрвени крст на његовим грудима, с којим је био сахрањен и који сија као да је од злата - испричао је протојереј Велибор Џомић за "Курир".

Фото: И. Маринковић

 

Посмртни остаци Гишке и његових родитеља испраћени су на гробљу Мартиника, у селу Куче, а потом положени у породичну гробницу у селу Безјово код Подгорице. Гробницу је још 1953. године подигао Гишкин отац Гавра.

Порука свима нама

Протојереј Џомић видео је и додирнуо Гишкино тело и он је објаснио да није непознато, али јесте реткост да се нађу нетрулежни земни остаци и да је реч о божјем знамењу. Он додаје да је очевидно да је Гишка био под божјом врстом третмана и да је овај случај неки знак нама свима у овом времену.

Фото: Д. Миловановић

 

- Није непознато да је Гишка био грешник и да је имао буран живот, али је многима непознато да је био и велики покајник. Да је под Острогом исповедао своје грехе код покојног архимандрита Лазара, игумана острошког, и да је стално говорио да му Господ буде милостив као оном покајаном разбојнику на Голготи, који је висећи на крсту поред Христа рекао: "Сети ме се, Господе, у царству своме" - објаснио је протојереј пре неколико година за Курир и додао да је у Гишкиној породици сачувано Свето писмо које се скоро подерало од читања и на чијим је маргинама записивао своја размишљања о божјој речи.

Хвала брату Брани

Славица Божовић, Гишкина сестра, која је прекјуче преминула, објаснила је зашто је Гишкино тело пренето у Црну Гору 26 година од убиства.

- Причао је да му је срце остало на гробљу Мартиника када се први пут попео овде и видео споменик. Пошто је та гробница већ била пуна, Ђорђе је одлучио саградимо другу до ње, да пренесе оца и да и он буде ту сахрањен. Говорио је да је заљубљен у то гробље - казала је Славица Божовић.

Фото: Д. Миловановић

 

Она је захвалила бројним рођацима и гардистима, као и Ђорђевом брату Брану Мићуновићу, што је помогао да се Гишкина жеља испуни и што се "безброј пута према њиховој породици понео као да је Ђорђе жив".