Извор:Фото: Depositphotos/sudok1/Maridav
Кад срце да знак: Који симптоми могу најавити МОЖДАНИ УДАР
25.10.2026.
12:07
КАДА срце прескочи откуцај или почне да куца брже него обично, некада је тешко проценити да ли је реч о пролазној тегоби или симптому који захтева лекарску пажњу. Иако су повремени убрзан пулс или прескакање срца често безазлени, важно је утврдити њихов узрок, јер атријална фибрилација, на пример, може да повећа ризик од можданог удара и срчане слабости.
Шта је атријална фибрилација (АФиб)?
Атријална фибрилација, позната и као АФиб, представља неправилан и често убрзан срчани ритам који настаје због неорганизованих електричних сигнала у горњим срчаним шупљинама (преткоморама).
Ово стање нарушава нормалну усклађеност срчаних контракција, може довести до слабијег протока крви и повећати ризик од можданог удара, срчане инсуфицијенције и других озбиљних компликација.
Електрофизиолог и стручњак за лечење аритмија др Марио Паскал напомиње да атријална фибрилација није само убрзан рад срца.
BloombergAdria.com
- То је трајни поремећај електричног система срца који може дуго остати неоткривен ако се симптоми занемаре или погрешно протумаче - додаје др Паскал.
Убрзани рад срца
Убрзан рад срца, познат и као тахикардија, може бити привремена и често природна реакција организма на различите окидаче. Неки од њих су стрес, физичка активност, повишена телесна температура, дехидратација или свакодневни фактори попут прекомерног уноса кофеина. За разлику од атријалне фибрилације, код тахикардије срчани ритам остаје правилан, чак и када срце куца брже него иначе.
- Иако је убрзан рад срца често безопасан и спонтано се нормализује, веома је важно да га разликујемо од атријалне фибрилације, која носи значајне здравствене ризике. Кључна разлика је у неправилности ритма. Пацијенти често описују атријалну фибрилацију као треперење или хаотичан осећај у грудима, а не као равномерно убрзан пулс - каже електрофизиолог др Хуан Вилес-Гонзалез.
BloombergAdria.com
Симптоми на које је потребно обратити пажњу
Атријална фибрилација и убрзан рад срца некада имају сличне симптоме, али мало пажљивије посматрање открива битне разлике, наводе стручњаци.
Симптоми атријалне фибрилације су:
- Неправилан рад срца, осећај треперења или снажног лупања срца.
- Умор или слабост.
- Отежано дисање, чак и током уобичајених активности.
- Вртоглавица или осећај ошамућености.
- Нелагодност или бол у грудима.
- Епизоде губитка свести (ређе, али могуће).
Симптоми убрзаног рада срца (тахикардије):
- Равномеран, али убрзан рад срца, са више од 100 откуцаја у минути. BloombergAdria.com
- Осећај снажног лупања срца.
- Симптоми који су обично повезани са стресом, физичким напором или уносом кофеина.
Важно је напоменути да се ова два стања не могу поуздано разликовати само на основу симптома. Тахикардија не мора увек имати правилан ритам, па је за утврђивање узрока понекад неопходан ЕКГ или неки други преглед.
Знак упозорења
Др Хуан Вилес-Гонзалез подвлачи да свака срчана тегоба која траје, погоршава се или се јавља без очигледног разлога захтева додатну процену.
- Ако се симптоми јаве изненада, ако су праћени болом у грудима или доведу до губитка свести, неопходно је одмах потражити медицинску помоћ. То могу бити знаци потенцијално животно угрожавајућих аритмија, па чак и срчаног удара - наглашава др Паскал.
Шта узрокује атријалну фибрилацију?
Атријална фибрилација може имати различите узроке, од животних навика до постојећих здравствених проблема. Старење је један од главних фактора ризика, али значајну улогу имају и:
- Повишен крвни притисак.
- Апнеја у сну, односно понављани прекиди дисања током спавања.
- Болести срца.
- Гојазност.
- Прекомерна конзумација алкохола.
- Атријална фибрилација често је последица комбинације различитих здравствених фактора. Иако не можемо да утичемо на генетику и старење, могуће је смањити ризик контролисањем животних навика, као што су исхрана, физичка активност и контрола стреса - објашњава др Вилес-Гонзалез.
BloombergAdria.com
Како се поставља дијагноза и утврђује разлика?
Како пацијент може да утврди да ли је убрзан и неправилан рад срца последица атријалне фибрилације или само пролазна реакција организма? Одговор се добија медицинском проценом.
Лекари користе неколико метода како би потврдили или искључили атријалну фибрилацију и разликовали је од других облика аритмије.
- Електрокардиограм (ЕКГ): Рутински тест којим се бележи електрична активност срца и откривају неправилности у срчаном ритму.
- Холтер ЕКГ: Преносиви уређај који се носи обично 24 до 48 сати и континуирано бележи срчану активност током тог периода.
- Евент монитор (монитор за регистровање епизода): Сличан Холтеру, али се користи током дужег периода како би се забележили повремени симптоми.
- Ехокардиографија (ултразвук срца): Преглед који користи ултразвучне таласе за добијање детаљних слика срца.
- Када се атријална фибрилација открије што раније, боља је контрола болести и мањи су дугорочни ризици за пацијента. Ако нисте сигурни шта ваши симптоми значе, боље је да се посаветујете са здравственим радником него да чекате и нагађате - додаје др Пасцуал.
Када је потребно обавезно потражити стручну помоћ?
Иако свака епизода убрзаног рада срца није хитан медицински случај, одређене ситуације захтевају брзу процену.
Обавезно потражите лекарску помоћ ако симптоми трају дуже од неколико минута или се често понављају, ако уз убрзан пулс осећате вртоглавицу или дезоријентисаност или имате бол у грудима, који може указивати на срчани удар. Помоћ потражите одмах и ако срце убрзано куца без очигледног разлога, на пример, без физичког напора или стреса.
Ако осетите бол или притисак у грудима, отежано дисање, несвестицу или изненадну изразиту слабост уз убрзан или неправилан рад срца, одмах позовите хитну помоћ. У Србији је број хитне помоћи 194. Немојте чекати да симптоми сами прођу.
Лечење и контрола атријалне фибрилације
Могућности лечења атријалне фибрилације су широке: некада су то промене животних навика, а некада одређене медицинске интервенције.
Лекари често препоручују:
- Промене у начину исхране.
- Повећање физичке активности, у складу са здравственим стањем.
- Престанак пушења.
- Избегавање прекомерне конзумације алкохола.
Могу се прописати и лекови, као што су антикоагуланси (који смањују ризик од стварања крвних угрушака) и бета-блокатори, који помажу у контроли срчане фреквенције и симптома.
- Код неких пацијената неопходне су процедуре као што су електрична кардиоверзија или катетерска аблација, како би се успоставио правилан срчани ритам - напомиње др Паскал и додаје да је лечење прилагођено јединственим потребама сваког пацијента.