Извор:Фото: Godong/robertharding/Profimedia
Добили сте лажан новац? Ево шта никако не смете
02.11.2026.
11:45
ШТА ГРАЂАНИН треба да уради када посумња да поседује фалсификовану новчаницу – да ли може да је врати особи од које ју је добио или је мора предати банци или полицији?
Фалсификована новчаница може да се нађе у новчанику и када грађанин не зна да је примио лажни новац. Ипак, оног тренутка када посумња у њену аутентичност, важно је да зна како да поступи, коме да је преда и шта никако не сме да уради, јер покушај да је поново употреби може да га доведе у озбиљан правни проблем.
Уколико грађанин посумња да је новчаница коју поседује фалсификована, не би требало да покушава да је употреби за плаћање или да је проследи другој особи. Сумњиву новчаницу потребно је предати банци или полицији, како би се проверила њена аутентичност.
BloombergAdria.com
Пријем фалсификоване новчанице не значи аутоматски да је грађанин починио кривично дело. Међутим, ситуација се мења уколико сазна да је новац фалсификован, а ипак покуша да га употреби као прави.
Када поседовање фалсификата постаје кривично дело
Фалсификовање новца представља озбиљно кривично дело којим се угрожавају сигурност новчаног промета и поверење у финансијски систем. Кривични законик Републике Србије, у члану 241, предвиђа кажњавање за израду лажног новца са намером да се стави у оптицај као прави, преиначавање правог новца, прибављање фалсификованог новца ради његовог пуштања у оптицај, као и његово стављање у оптицај.
Како за "Euronews" објашњава адвокат Славица Врбајац, за утврђивање кривичне одговорности посебно су важни знање и намера особе која је новац примила, као и њено даље поступање.
– Посебно је важно нагласити да лице које прими новац не знајући да је фалсификован не сноси аутоматски кривичну одговорност. Међутим, ако накнадно сазна да је новац лажан, а ипак га стави у оптицај, може одговарати у складу са законом – наводи Врбајац.
Према члану 241 Кривичног законика, за израду лажног новца или преиначавање правог са намером да се стави у оптицај као прави прописана је казна затвора од две до 12 година и новчана казна. За прибављање фалсификованог новца ради његовог стављања у оптицај или његово стављање у оптицај предвиђена је казна затвора од једне до 10 година, уз новчану казну.
Уколико је реч о фалсификованом новцу у износу већем од 1,5 милиона динара, односно одговарајућем износу у страној валути, прописана је казна затвора од пет до 15 година и новчана казна.
Казна и за непријављивање фалсификованог новца
Кривични законик предвиђа санкције и за особу која фалсификовану новчаницу прими као праву, а затим, након што сазна да је лажна, покуша да је поново стави у оптицај. Кажњиво је и непријављивање надлежним органима сазнања да је новац фалсификован или да је фалсификовани новац већ стављен у оптицај. За ове радње прописана је новчана казна или затвор до три године.
Адвокат истиче да се одговорност у сваком појединачном случају мора утврђивати на основу доказа и свих релевантних околности.
– Као адвокат, истичем да је у сваком конкретном случају неопходно утврдити све околности, нарочито знање и намеру учиниоца, начин прибављања новца и његово даље поступање. Одговорност се мора утврђивати на основу доказа и у складу са законом, уз пуно поштовање претпоставке невиности – наводи он.
Зато је, уколико посумњају да поседују фалсификовану новчаницу, за грађане најважније да је не прослеђују даље, већ да је предају банци или полицији. Чињеница да су новац примили не знајући да је фалсификован разликује се од ситуације у којој свесно покушавају да га ставе у оптицај.