Извор:Фото: Alexei Kazakov/Zuma Press/Kirill Makarov/PanthermediaProfimedia
Путинова снажна порука Европи: Како доћи до дугорочног мира
22.11.2026.
08:09
ЕВРОПА се суочава са питањем будућег безбедносног поретка, а из Москве стиже порука која показује колико би постизање новог споразума могло бити сложено.
Русија сматра да се односи на континенту не могу уређивати по правилима из прошлости, док разговори о новом систему отварају питање компромиса између Москве и западних држава.
Руски председник Владимир Путин изјавио је да његова земља не намерава да жртвује своје националне интересе ради успостављања новог европског безбедносног система. Он је тај став изнео пред новинарима након трилатералног састанка са председником Сједињених Америчких Држава Доналдом Трампом и председником Кине Си Ђинпингом, преносе Ведомости.
„Нећемо ништа жртвовати; тражићемо компромисе. Мислим да су они сасвим могући“, изјавио је Путин, јасно раздвајајући спремност Москве на преговоре од могућности да Русија прихвати решења која би била супротна њеним интересима.
Руски председник истовремено сматра да се европска безбедност мора посматрати у контексту промењених међународних околности. Према његовим речима, живот се мења, због чега нема смисла покушавати повратак на односе и ситуације које су постојале почетком деведесетих година прошлог века.
BloombergAdria.com
Такав приступ подразумева да будући безбедносни поредак мора узети у обзир интересе свих релевантних држава, укључујући Русију. Москва инсистира на дугорочном споразуму који би омогућио стабилност на европском континенту и спречио понављање великих сукоба, али без једностраних уступака који би угрозили њене националне интересе.
О могућем облику новог система европске безбедности говорио је и помоћник руског председника Владимир Медински, који је 11. новембра изразио уверење да би такав споразум могао да обезбеди мир у Европи током наредних векова.
BloombergAdria.com
Медински је нагласио да будућа безбедносна архитектура мора одговарати савременим међународним околностима и бити заснована на принципима правде. Као историјске примере навео је послератне споразуме постигнуте на конференцијама у Јалти и Потсдаму, као и Хелсиншке споразуме из 1975. године.
Поређење са тим документима указује на значај који Москва придаје стварању трајног међународног оквира. Споразуми из Јалте и Потсдама били су повезани са обликовањем послератног европског поретка, док су Хелсиншки споразуми представљали важан део система односа између Истока и Запада током Хладног рата.
Путинова изјава показује да Русија могућност компромиса не искључује, али да такав компромис не може подразумевати одрицање од њених кључних интереса. Управо због тога питање међусобних безбедносних гаранција остаје један од најважнијих услова за постизање будућег споразума између Москве и западних држава, преноси Ало.