ПЛЕСАН: Неке намирнице смете да једете, а неке одмах баците!
02.10.2021.
12:16
НЕПИСАНО правило за већину намирница је да треба проверити рок трајања. Ако је рок добар, мало је вероватно да производ више није сигуран за јело, каже саветница за сигурност хране
Иако ће већина људи намирницу на којој види трагове плесни одмах бацити, саветница за сигурност хране Џил Тејлор каже да, иако су неке отровне, нису све врсте плесни штетне.
- Постоји отприлике 100.000 врста плесни, а стотине их се може развити на храни, где су неке од њих веома корисне - каже Тејлор и објашњава да лаици никако не могу само оком утврдити да ли је нека плеснива храна отровна или је још добра за јело.
Зато је, додаје, неписано правило да се провери рок трајања намирнице; ако је рок добар, мало је вјероватно да неки производ више није сигуран за јело... Ипак, напомиње Тејлор, то не важи за неке лако кварљиве намирнице, попут меких сирева и салама.
- Такви производи се, након што развију плесан, не препоручују за јело, осим, наравно, ако је плесан саставни део намирнице као што је то на неким сиревима - објаснила је Тејлор за "The Sun".
Ипак, то су намирнице на којима ће се поједине бактерије наћи пре него плесан, а њих не можете као плесан ни видети ни окусити, па је једини тест – мирис. А могу ли се неке друге намирнице јести након што постану плесниве, истиче Тејлор, најчешће зависи од тога о којој је намирници реч...
- Код тврђих намирница; попут тврдих сирева и салама или тврђег поврћа, хифе плесни не продиру у дубину намирнице и не шире се, па је често сасвим сигурно само одрезати плесниви комад - објаснила је стручњакиња.
Коренасто поврће, попут шаргарепе и кромпира, али и оно чврстих листова попут купуса и броколија, има мали удео влаге и висок ниво киселине, што отежава дубље продирање плесни, па је такође сигурно и након што део постане плеснив.
- Исто важи и за бели лук, јабуку и паприке - додала је, а све док воће или поврће није слузаво, сигурно је с њега само уклонити плесниви део и појести остатак.
- Велика већина плесни која настаје на свежем воћу и поврћу вероватно нам неће нашкодити, па јабуке или крушке и након што омекшају и делимично струну можете преполовити и појести 'здраву' половину, под условом да нема црва - каже Тејлор, а исто, додаје, важи и за мекано воће попут шљива и брескви те смеђих банана које су такође потпуно сигурне за јело.
- Треба припазити само на зелену боју на кори кромпира, јер то може бити соланин који је отрован - додаје Тејлор.
Кад сиреви попут чедра или пармезана постану плесниви, објаснила је, требало би да одрежемо барем центиметар око плесни, пазећи притом да нож који користимо не дође у додир с плесни.
- Тврди и суви сиреви попут чедра обично се чувају у хладњаку како би се смањио настанак плесни, али имају и рок употребе, па ако га једете у року, неће вам штетити. Плесан се већ користи у производњи многих сирева, особито плавих, а бела кожа на брију или камемберту заправо је врста пеницилина који се по њему прска – рекла је Тејлор.
Шта никада не треба јести ако се развила плесан? Мекше намирнице су порозније, што омогућује хифама даље продирање, премда то голим оком није видљиво.
- Намирнице попут хлеба, колача, меког воћа и пице су посебно порозне, тако да нису сигурне за јело кад се појави плесан. Треба бацити и мекане или влажне намирнице с високим садржајем воде које је захватила плесан, укључујући моцарелу и зрнате или свеже сиреве, павлаку, јогурт, варива, сланину, виршле, маслац и кукуруз - додаје, а не препоручује ни конзумацију плеснивог брашна и других житарица, риже и кикирикија.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".