СУТРА ЈЕ БИТАН ПРАЗНИК: Срби обележавају Малу Госпојину

У народу се Мала Госпојина слави уз живописне обичаје, углавном посвећене рађању. Веома је цењен празник код Срба, а у већини места одржавају се вашари и друге свечаности, прославе и молитве. На Малу Госпојину многи планирају и уговарају свадбе и венчања, јер, према предању, она младенцима, вереним, и венчаним на овај дан дарује посебну благослов.

Јесење свадбе у Србији, од давнина, почињале су од Мале Госпојине. У пољопривреди, Мала Госпојина је означавала време када се почињало са орањем и сетвом озимних усева. У то време, приређиване су и разне сточарске свечаности. Верује се да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна лековита својства, а да јаја из тога периода могу целе године остати свежа па се зато остављају за насад, пилићи излежени у ове дане биће добре носиље.Многе породице славе Малу Госпојину као своју крсну славу.

Верује се да ако на празник буде ведро, без облака и ако се види сунце током већег дела дана, верује се да ће јесен и зима бити благе. На Малу Госпојину, исто као и на Велику, према народном веровању, постоје и одређене забране. Жене тако не би требало да спремају кућу, перу веш и обављају друге сличне послове.

Постоји веровање да на Малу Госпојину ништа не треба радити од послова који се раде рукама. Сутра наводно није добро ни започињати никакве нове послове, већ то треба одложити за неки од наредних дана. Мала Госпојина спада у ред Богородичних празника и непокретан је, што значи да има фиксно место у црквеном календару и означен је црвеним словом.

Остали Богородичини празници су Ваведење, Сретење, Благовести, Успење пресвете Богородице (Велика Госпојина), као и они који обележавају сећање на догађаје из њеног живота, као што су Покров Пресвете Богородице и Полагање ризе Пресвете Богородице.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".