СРПСКИ ТЕРМОПИЛ: Крваво Бадње вече на Мојковцу 1916. године

На данашњи дан је почео један од најзначајнијих бојева у историји нашег народа , који се и данас пореди са Термопилском бтиком - Мојковачка битка која се одиграла 1916. године. 

У њој је Санџачка војска краљевине Црне Горе успешно зауставила аустроугарску офанзиву, чиме је омогућено повлачење војске краљевине Србије преко делова краљевине Црне Горе ка Јадранском мору. Војском краљевине Црне Горе је командовао сердар Јанко Вукотић.

Мојковачка битка представља завршну фазу једне веће војне операције, а односи се на дејство црногорске Санџачке војске, која је бранила фронт од Вишеграда до Мојковца од октобра 1915. до јануара 1916. године.

Однос снага 3:1

Аустроугарска војска у почетку није вршила веће нападе на овај део фронта. Међутим, када су приметили да српкса војска има намеру да се повлачи преко територије Црне Горе, њихова команда је схватила да би пресецањем тог повлачења у потпуности разорила српску војску и истовремено заузела Црну Гору. Био би то "један ударац којим би биле убијене две муве" и такву прилику Беч није могао да пропусти.

BloombergAdria.com

Главни део аустроугарске војске налазио се на линији Рожаје, Сјеница, Бијело Поље док је други део нападао из правца Пљеваља према Прибоју и даље према Мојковцу и Бијелом Пољу. На руку окупаторима је ишла и бројност: имали су око 20.000 војника, док је припадника Војске Црне Горе било три пута мање – око 6.500.

Такође, стање у црногорској војсци било је веома тешко. Војници су били слабо обучени, посебно за зимске услове. Носили су оно што су понели од куће понели, а тек на сваких неколико дана су добијали по пола килограма хлеба.

Проблема је било и са оружјем. Црногорски војници су носили пушке калибра 7,62 милиметара, тзв. "Московке" од којих већина није имала бајонете, тако да су били инфериорни и у борби "прса у прса". Цела Санџачка дивизија имала је укупно 39 митраљеза, а недостајала је и муниција. 

Напад на Бадњи дан

До главног окршаја дошло је у околини Мојковца. Као много пута пре ти после тога, непријатељ је одлучио да нападне Србе на један од њихових највећих празника. На Бадњи дан, 6. јануара, генерал Рајнер издао је наредбу за напад, мислећи да ће наићи на неспремну црногорску војску и тог, првог дана битке, уз велике губитке на обе стране, непријатељ је заузео Бојину њиву у Улошевину, чиме су угрозили кључну одбрану "мојковачких врата".

BloombergAdria.com

Међутим, сердар Вукотић је непријатеља спремно дочекао и надмудрио. Његова процена је била да ће битка наредног дана бити кључна. Зато је напустио штаб у Колашину и на положајима код Мојковца донео одлуку да се изврши контранапад.

Крваве борбе за неколико десетина метара

Према плану, у зору, на Божић 7. јануара, Ускочки батаљон, под окриљем ноћи и јутарње магле, црногорска војска ударила је на аустроугарску.

Јуриш и противјуриш ређали су се скоро без престанка. Борба се водила за неколико десетина метара, а линија се стално померала. Аустроугари су, у једном тренутку, схватајући да се ситуација не одвија добро по њих, били принуђени да уведу своје резерве и тако приморају црногорску војску да се повуче са једног дела фронта. Ипак, остали положаји су задржани.

Сердар Јанко Вукотић наређује да се "по сваку цену" заузме јако битан део фронта - Бојина њива. Иако су на том делу борили Први и Трећи регрутски батаљон, састављени од мотивисаних и снажних младића старих од 18 до 21 годину, тај покушај није успео. Непријатељ је, просто, био бројнији и боље наоружан. После два јуриша, јуначке борбе и много жртава, Војска Црне Горе није успела да поврати ово стратешко место.

BloombergAdria.com

Међутим, тада у борбу улази једина резерва коју су Црногорци имали - Дробњачки батаљон. Ова јединица је отпочела напад и успела да заузме први ред ровова, али не и други, па су се вратили на полазне положаје. После кратког предаха и припреме, они крећу у силовити јуриш. Непријатељ се није могао одупрети брзом продору Дробњака, који су улетали у ровове и борбом изблиза, на нож и бајонет, заузимали један по један. Под силином јуриша, непријатељ напушта Бојину њиву.

Након затишја, генерал Рајнер је у битку увео своје задње снаге из резерве, чак је и лично, са исуканим мечем стао на чело војске и предводио напад, али су сви остали на својим положајима.

Борбе око Мојковца су вођене још неколико дана, али далко мањим интензитетом него што је то било случај 6. и 7. јануара. Војска коју је предводио Јанко Вукотић је на крају добила битку.

После битке, која је у мањим интензитетима трајала још неколико дана, аустроугарска војска, која је пре битке бројала око 20.000 људи, одустала је од даље потере за српском војском, која се успешно повукла преко Скадра на Крф, а црногорска, и држава и војска, су капитулирале, јер је кроз неколико дана заузето Цетиње.

Сердар Јанко Вукотић и цела војска је добила највећу похвалу од самог престолонаследника Александра који је рекао: "Ви сте се више него одужили Српству".

"Јунаци из бајке"

Битка на Мојковцу је остала је уписана у српској историји као једна од најславнијих бојева, а о храбрости ових људи најбоље говоре записи самих њихових непријатеља. Пуковник Рихтер је записао да "храброст црногорског војника нема премца у историји ратова", док је генерал Хецендорф изјавио: "Борили смо се против јунака из бајке…"

Мојковачка битка је у народу поређена са Термопилом, а владика Николај је описао речима: "Да није било смрти на Мојковцу, не би било ни васкрса на Кајмакчалану."

Војска Црне Горе се свесвно жртвовала како би обезбедила повлачење својим сународницима. Ту жртву најбоље описује натпис на споменику на месту где се Мојковачка битка одиграла: "Ми смо пали да би Црна Гора и Србија живеле!"

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".