КО ЈЕ БИО ВОЈВОДА ЂУРИЋ? Због везе с њим Вера је стрељана

Сарађивала је и са четницима, који су јој дошли главе. Седам месеци пре стрељања ухапшена је на путу између Медвеђе и Сијаринске Бање. Била јој је, међутим, довољна једна ноћ да заведе четничког војводу Ђурића, а ускоро и да посредно командује његовим јединицама. 

Радослав Ђурић

Артиљеријски и генерлштабни мајор је слом у Априлском рату затекао у Сарајеву, а илегалним путевима се повукао до Београда када је и ступио са Југословенском војском у отаџбини Драже Михаиловића.

Постављен је за команданта свих четничких снага који су у октобру 1941. вршили опсаду Краљева. Када је, по свему судећи, и започео грађански рат између две ослободилачке војске.

Уживао је велико поверење Михаиловића, па је био послат на различите мисије. Између осталог, командовао је Јужноморавским корпусом. Добија задатак да организује нове четничке организације широм земље, а био је и командант београдске четничке организације.

По свему судећи, године 1944. се већ увелико премишља о преласку у партизане. На једном састанку је позван да учествује у одбрани Топлице и Јабланице од налета партизанских снага. Одбио је ову идеју са образложењем да нема довољно људи за такву акцију.

Ђурић је у то време већ увелико имао аферу са Вером Пешић. Њу су осудили на смрт, а он је егзекуцију одложио, желео је да јој се суди. Сумњив потез је Гњиланску четничку бригаду натерао на организовање пуча са једним захтевом - тражили су смену мајора Ђурића.

Мајор Јован Стевановић је са својим одредима блокирао Ђурићев штаб код Лесковца и ухапсио га. Припремало се војно суђење за издају и шпијунажу. У исто време је ухапшена и Вера Пешић са мајком и стрељане су истог дана. Једна од наводних молби је била да јој не пуцају у главу и да је пусте да "умре лепа".

Скоро десет дана је био у заточеништву пре него што је успео да побегне и да се прикључи партизанским одредима. Тада је постао командант, а као искусан официр је постављен за начелника Главног Штаба за Србију и првог заменика генерала Коче Поповића.

Помогао је након краљевог говора да што више доскорашњих четника пређе на страну партизана широм јужне Србије. Из рата излази са чином пуковника Југословенске Армије. Био је један од сведока у процесу против Драже Михаиловића 1946. године.

Пензионисан је 1959. године, а своју смрт је дочекао у стану у Београду 15. маја 1980. године.

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".