Извор:Фото: спц.рс

СЛАВИМО СВЕТУ ПЕТКУ: Ово данас нипошто не смете радити

Извор: Нпортал

27.10.2021.

08:18

СРПСКА православна црква слави 27. октобра велики празник - Преподобну мати Параскеву, у народу познату и као заштитницу жена, сиромашних и болесних.

Света Петка у српском народу веома је поштована и цењена, поготово међу женама чијом се заштитницом сматра. 

Култ свете Петке негује се вековима у југоисточној Европи, како код Срба, тако и код Грка, Румуна, Бугара, а поштују је и поједини нехришћански народи на средњем истоку. Према предању, Света Петка је помагала болесне и хранила гладне.

Верници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља. Поред храмова Свете Петке често се налазе извори лековите воде коју људи узимају верујући да ће им залечити ране и заштитити их од болести.

Света Петка се верницима, према бројним прикупљеним сведочанствима, јавља ноћу у сну, али и на јави, при чему је најчешће виде као “жену у црном плашту”. Преподобна Мати Параскева их обично теши и блажи ако јој указују поштовање и посећују њену цркву. Понекад им доноси вести о оздрављењу, али иступа и као весник пропасти и опомиње што крше пост петком или што раде недељом.

Света Петка је веома поштована у православној вери и нарочито код Срба. Због тога данас не ваља радити тешке кућне послове, али ни месити хлеб, прати веш или се бавити ручним радовима.

Житије Свете Петке 

Ова славна угодница Божија роди се у граду Епивату (Пиват - по турски Бојадис), који се налазише између Силинаврије и Цариграда. Она беше српског порекла, из имућне и веома побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, а касније би изабран за епископа Мадитског. Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља:"Ко хоће за мном да иде нека де одрекне себе и узме крст свој и за мном нека иде" (Мк. 8,34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих. Након смрти својих родитеља, ова света девица жељна подвижничког живота напусти родитељски дом и оде у Цариград, а затим се запути у пустињу Јорданску, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послуша глас Анђела Божијег, остави пустињу и врати се у свој родни град, Епиват. Ту она поживе још две године у непрестаном посту и молитви, па се представи Богу у 11 столећу. Њено тело би од стране верних сахрањено по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других. По промислу Божјем, који хтеде да прослави угодницу своју, откри њене свете мошти после много година и то на веома чудесан начин. Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд. Сада се свете и чудесне мошти, Свете петке налазе у румунском граду Јашу. У Београду се налази чудотворна и лековита вода (агаизма) ове светитељке, која лечи све болеснике, који са вером у Бога и љубављу према овој светитељки прилазе к њој.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".