Велика среда, последња уочи Васкрса, 8. април, која нас уводи у саму завршницу Велике, односно Страдалне недеље, један је од оних дана када се ритам свакодневице готово неприметно успорава. Нема буке, нема славља само тишина, молитва и сећање на догађаје који су заувек променили хришћанство.
ДАН ТИШИНЕ И ДУХОВНЕ ПРИПРЕМЕ
У календару Српске православне цркве, овај дан, 8. април, носи снажну симболику. Верује се да је управо на Велику среду донета одлука о погубљењу Исуса Христа, распећем које ће уследити на Велики петак. Зато овај дан носи тежину издаје, али и љубави – јер се истовремено Црква сећа жене која је скупоценим миром помазала Христа, као и тренутка када га је Јуда Искариотски издао.
ИЗДАЈА И ЉУБАВ У ИСТОМ ДАНУ
У литургијском смислу, Велика среда доноси и промене. Престаје служење Пређеосвећене литургије, као и читање молитве Светог Јефрема Сирина уз велике поклоне. У храмовима се тог дана обавља и Света тајна јелеосвећења – један од најважнијих обреда, током којег се верници помазују освећеним уљем као симболом исцељења, како телесног, тако и духовног.
ВАЖНЕ ПРОМЕНЕ У ЦРКВЕНИМ ОБРЕДИМА
Овај дан природно води ка најважнијим тренуцима хришћанске године – Великом четвртку, Великом петку, Великој суботи и коначно Ускрсу. Велика среда се пости на води, што значи да се дан проводи скромно, без раскоши, у миру и повучености.
ПОСТ И СМИРЕЊЕ ПРЕД НАЈВЕЋИ ПРАЗНИК
Иако су свакодневни послови дозвољени, оно што је карактеристично јесте одсуство сваке врсте славља – нема музике, весеља, нити окупљања тог типа.
Прочитајте још
ДАН БЕЗ СЛАВЉА И ВЕСЕЉА
У народној традицији постојала су и посебна правила. Некада се веровало да жене на овај дан не треба да узимају иглу и конац, док су домаћини настојали да унапред обезбеде стоку храном, како би се у наредним данима у потпуности посветили празнику.
СТАРА ВЕРОВАЊА И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ
У појединим крајевима Србије, попут Неготинске крајине, постојао је обичај брања биљке буријан, за коју се веровало да има заштитну, готово магијску моћ против негативних сила. Осим тога, користила се и у народној медицини.
БИЉКА КОЈОЈ СУ ПРИПИСИВАЛИ ЗАШТИТНУ МОЋ
Занимљиво је да се у неким домовима управо на Велику среду почиње са фарбањем ускршњих јаја. У кућама које су у жалости, јаја се традиционално боје у црно и називају се "калуђери", као симбол туге и сећања.
Велика среда тако остаје дан између – између издаје и наде, између тишине и васкрсења које долази. Управо у тој тишини, многи проналазе простор за преиспитивање, мир и припрему за највећи хришћански празник.
(Она)
БОНУС ВИДЕО:
