Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Према устаљеним правилима која потичу још из 325. године, када је одржан Први васељенски сабор у Никеји, Ускрс се рачуна као прва недеља након пуног месеца који долази после пролећне равнодневнице.
Ипак, у пракси се не прати стварно стање на небу, већ тзв. црквени календар, односно унапред израчунате табеле које одређују када пада пун месец.
Због тога долази до занимљиве разлике између астрономских и црквених података, понекад се црквени пун месец разликује од стварног за неколико дана. Та мала разлика може имати велики утицај, јер ако пун месец падне у одређено време, може се десити да се датум Ускрса помери чак за читаву недељу.
Фото: Википедија
Још једно важно правило које обликује датум празника јесте повезаност са јеврејском Пасхом. У православној традицији Ускрс никада не може бити пре тог празника, што додатно утиче на коначан датум и чува симболички редослед догађаја из хришћанске историје.
Као почетна тачка узима се 21. март, који се у црквеном рачунању сматра даном пролећне равнодневнице, без обзира на стварно кретање Сунца, које може одступати за дан. Након тог датума чека се пун месец, па прва наредна недеља постаје дан прославе Ускрса.
Када је реч о разликама између православног и католичког Ускрса, оне произилазе управо из различитих календара и начина рачунања. Тако, на пример, православни Ускрс и католички Ускрс често не падају на исти дан. За 2026. годину, православни Ускрс обележава се 12. априла, док католички пада раније 5. априла
Ускрс се, међутим, не своди само на датум, он носи дубоко религијско значење као празник који симболизује Христово васкрсење и победу живота над смрћу. Прослава почиње на Велики петак, дан када се верници сећају распећа, а наставља се кроз празничне дане који следе.
Један од најлепших обичаја везаних за Ускрс јесте фарбање јаја, које се у многим домаћинствима обавља управо на Велики петак или дан раније. Традиционално се јаја боје у црвену, боју која симболизује Христову крв и жртву.
Фото: Профимедиа
Прво офарбано јаје добија посебно место у дому, оно се назива "чуваркућа" и чува се до следећег Ускрса као симбол заштите и среће у дому.
Сам дан Ускрса доноси посебну радост, посебно за најмлађе. У многим породицама деца ујутру траже поклоне које је, према традицији, оставио Ускршњи зека, док се за породичним столом окупљају сви чланови домаћинства. Тада се често практикује и весели обичај куцања јајима, који доноси смех и такмичарски дух међу укућанима.
Празнична атмосфера се додатно употпуњује украшавањем дома, јаја, зечеви, трава и чоколадни украси постају незаобилазан део декорације, стварајући топлу и веселу празничну слику.
Православни Ускрс је и прилика за заједништво и породично окупљање. Верници одлазе у цркву, присуствују литургији и поздрављају се традиционалним поздравима "Христос васкрсе" и "Ваистину васкрсе", након чега се празник наставља уз богату трпезу и дружење.
У својој суштини, Ускрс остаје празник који спаја веру, традицију и породицу, без обзира на то када тачно пада сваке године.
(Лепоте Србије)
БОНУС ВИДЕО:
Прочитајте још
