"Унук није моја идеја, нека се с њим натежу родитељи"

Ведрана Рудан је књижевница која увек покреће горуће теме, али и одговара на исте без длаке на језику. Овога пута је говорила о женама које не желе да их унуци зову "баба" или "бака", већ именом. Њену колумну преносимо у целости:

- Једна “баба” покренула је "лавину" коментара јер је написала да не жели да је унуци зову баком. Она има каријеру, свој живот, није стара, има и "дечка". Женска није бака него, ајмо, нека се зове Весна. Весна очекује од унука да је зову Весна.

Немам појма зашто је то тема и зашто се Весна дигнула на задње ноге у обрани свога "небакинства". Док читам пиздарије пада ми на памет зашто дедама не смета како их зову унуци. Наслућујем одговор, зато јер се већини, рекла сам већини, дедова је*е за унуке.

Не кажем да их не воде на игралиште или повремено у вртић али сам сигурна да притом не размишљају хоће ли их јадничак чије је рођење било "најсрећнији тренутак у животу” његове жене звати "деда" или "Јанко". Човек је практичан. Искрца дете где треба па или на игралишту д*ка по телефону или седне у кафић и гледа згодне жене.

BloombergAdria.com

Бабе небабе имају друге проблеме. Оне нису бабе и не желе бити бабе, оне особе, људска бића која имају своје име и презиме и каријеру. Слажем се, нека вас зову како хоћете. Мене би, на пример, јако узнемирило кад би ме унук звао по имену.

Час кад се тај клинац родио није био "најсрећнији тренутак" у мом животу. Дапаче. Знала сам како изгледа породилиште у коме се родио, познавала сам докторе и била сам усрана до пакла хоће ли све бити у реду с њим и његовом мамом. Кад се родио жив и здрав осетила сам олакшање, не срећу. Још један сирочић на Кугли превише.

Ни моји ми порођаји нису остали у успомени као нека велика "срећа". Болови, дерање медицинских сестара, простаклуци гинеколога, лежање на носилима на поду после порођаја, једно купатило на двадесет крвавих жена, дете које урла и дању и ноћу, муж коме се ништа у животу није променило.

Сисе су му остале исте величине, стомак му је био раван и без стрија, није морао дојити ни вриштати од болова кад би се окренуо на бок, нико му није секао међуножје. Човек је био потпуно исти као пре кобног (за)јеба.

Тако се и понашао. Од мене се читав живот очекивало да говорим како је порођај и рађање моје ђеце био "најсрећнији тренутак" у мом животу. Немам проблема с тим. Није.

Враћам се титулама које жене добијају паралелно с рађањем своје деришчади или "принчева" и "принцеза" како их зову инфлуенсерке. Кад сам родила знала сам да сам својој деци постала мама, не Ведрана, не Веки, не Веца. Мама.

Тако сам се и понашала. Била сам неко ко им неће бити најбољи пријатељ ни пријатељица којој ће говорити своје "тајне". Бити мама је чин. Моја су деца имала три и по килограма, једно од њих касније сто, однос међу нама се није променио. Остала сам мама, остала сам шеф, а шеф се не зове по имену.

BloombergAdria.com

Знам да су се времена променила, је*е ми се, говорим о себи, не дајем савете, ово је моја прича. Између деце и родитеља мора постојати дистанца, нисмо једнаки. Кад та деца постану одрасли људи с којима можемо разговарати или прекинути везу разлика у статусу се мења. Титула мени која сам их родила ипак остаје.

Већ сам рекла, у међувремену сам добила унука и постала бака. Од старта није било никакве шансе да ме то створење зове "Веки" или "Вецо". Ја њему нисам Ведрана, ја сам му бака. У мом случају то не укључује стару особу која ће скакати на сваки његов миг, трудити се да буде "добра", кувати му најдража јела, појма немам која су то, и бити му раме за плакање кад крене мајку и оца доживљавати као крвне непријатеље.

Његово рађање није била моја идеја, нека се с њим натежу они који су га хтели или им се заломио. Ја сам бака, дакле биће далеко од центра свакодневних олуја. Чињеница да ме зове "бака", кад ме зове, о мени не говори ништа пежоративно. Нисам ја зато што сам "бака" ни стара ни глупа ни отписана ни…

Дапаче. У мом случају бака значи дистанцу. Бака је жена која се беспоговорно мора поштовати или ће клипан или "принц", како хоћете, бити враћен онима који су га створили. Да ли га волим? Наравно, ако је све по мом. Тако је било и са мојом децом.

Је*еш безусловну љубав према бићима која те читав живот воле условно - пише књижевница у колумни на "Рудан.инфо".